Све више Сембераца "осуђено"на дијализу

Бијељина – Семберија је већ годинама једно од подручја најугроженијих хроничном бубрежном болешћу познатом као балканска ендемска нефропатија, карактеристична за БиХ, Србију, Хрватску, Румунију и Бугарску. Чак две трећине пацијената који се лече у бијељинском Интернационалном центру болује од ове хроничне болести бубрега, спорог прогресивног тока, али још непознатог узрока.

Према речима директора Интернационалног дијализног центра у Бијељини нефролога прим. др Љиљане Лукић, у Семберији готово да нема села у коме није регистрован бар један случај ендемске нефропатије, која је озбиљан социјално-здравствени проблем.

– Хиперендемска села смештена су поред реке Саве и јужно од Бијељине, док у самом граду и још неколико села уз јужни руб општине нема оболелих – каже др Лукић и додаје да су истраживања показала да је болест најчешће породична.

– Углавном оболева сеоско становништво у ендемским подручјима, али су наша истраживања показала да нису поштеђени ни они који су се одселили из подручја која су регистрована као ендемска, као ни они који су се из других крајева доселили у ендемска подручја – истиче докторка Лукић и додаје да је упркос бројним студијама о овој теми непознато да ли се главни фактори обољења налазе у води, земљи или храни. Научници су најсклонији претпоставци да се узрок ове болести налази у води сеоских бунара.

– Како је узрок болести непознат, тако је тешко одредити терапију, па је због тога најважнија рана дијагноза и превенција како би се успорио ток болести – сматра др Љиљана Лукић и додаје да је почетак болести неприметан и подмукао, те да се временом потпуно несимптоматично развија у тешко оштећење бубрежне функције која захтева лечење дијализом. – Такође, упадљива је повезаност ендемске нефропатије са малигним туморима уринарних канала, што додатно усложњава здравствено стање пацијената – додаје докторка Лукић.

Због ендемске нефропатије у Семберији, али и у другим општинама као што су Брчко, Шамац, Модрича, Оџак и Орашје, изграђен је савремени дијализни центар у Бијељини, један од највећих на Балкану, а изградила га је водећа европска компанија у области здравствене заштите из Будимпеште.

Пре шест година, када је отворен, Центар је имао 27 апарата за хемодијализу и у њему је лечено око стотину пацијената, али су након две године капацитети проширени.

– Тренутно радимо у објекту са 46 апарата за хемодијализу, а имамо простора за још тринаест апарата, док дијализирамо 250 бубрежних болесника, од којих је 65 одсто оболелих од ендемске нефропатије – наглашава докторка Лукић и додаје да се стопа морталитета оболелих знатно смањила, а да на превенцији ове болести у Семберији треба још радити.

– Развијањем теренске службе веома брзо бисмо могли формирати и институт за ендемску нефропатију који би сарађивао са научноистраживачким тимовима из окружења, закључује докторка Лукић и додаје да очекује да ће општина Бијељина пружити неопходну помоћ за реализацију овог пројекта.