Прозван само Ром из Зенице

Бањалука – Oдговорност за то што се још не зна где су завршила велика донаторска средства сносе надлежне истражне институције, а највише Тужилаштво БиХ”, изјавио јеМилорад Живковић,заменик председавајућег Представничког дома Парламента БиХ, „Гласу Српске”.

Тихомир Глигорић, бивши посланик државног парламента и председник Kомисије за истрагу износа и начина трошења средстава пристиглих у БиХ, за наш лист каже да су „милијарде долара донаторских средстава које су током, али и после рата стигле у БиХ завршавале у приватним џеповима и на рачунима нове елите босанскохерцеговачких тајкуна.

– Ми смо 2003. године покушали организовати нову донаторску конференцију, али је тадашњи високи представник казао да „од тога нема ништа” пошто су, како је нагласио Педи Ешдаун, „новац донатора већ раније потрошили криминалци БиХ”. Појаснио је да су ти криминалци украли више него што је, после Другог светског рата, Немачка добила Маршаловим планом обнове ратом порушене земље – наставља Глигорић.

Тачних података нема, али бројке са терена, затим подаци УНХЦР, као и подаци Асоцијације независних интелектуалаца „Круг 99”, говоре да је у Босну и Херцеговину, од 1993. до 2005. године ушло између седам и седамнаест милијарди долара! Тачност података зависи од извора који саопштава цифре, те од дневнополитичких потреба.

– Планирали смо да ставимо тачку на голему крађу народа и државе. Међутим, препречили су нам се у Савету министара БиХ. Када смо, након одлуке државног парламента, од Савета министара тражили 290.000 КМ потребних за рад комисије, Аднан Терзић и чланови његовог кабинета то су игнорисали и нама никада нису одобрили та средства. Мало касније је и Комисија престала да рад. То им је и био циљ, пошто је криминал требало свим средствима прикрити јер су у њега уплетени и они који су водили ову државу – наставља Глигорић.

Урош Макић, председник Регионалног одбора Савеза избеглица, расељених лица и повратника у БиХ, каже како су „у протеклом периоду међународни донатори, односно имплементатори и извођачи радова, у БиХ били заштићени као медведи”.

– У УНХЦР-у данас говоре како се у БиХ вратило милион избеглица и расељених, а заправо је реч о само нешто више од 300.000 несрећника. У тој разлици, односно у тих 700.000 несрећника, треба потражити и покрадена донаторска средства – каже Макић.

У Тужилаштву БиХ кажу да им никада није достављен извештај о трошењу донаторских средстава чиме је, истиче Глигорић, потврђена ранија сумња да „постоји спрега босанскохерцеговачких политичара и државног тужилаштва”.

– Више је смешно неголи интересантно да је последњих петнаестак година за ненаменско трошење донаторских средстава одговарао само један Ром из Зенице. Њега су његови сународници оптужили да је „ненаменски потрошио три и по хиљаде марака” – смеје се Глигорић.

Нико, међутим, није одговарао за, на пример, око 600.000 конвертибилних марака колико је, наводно, потрошено за обнову сеоске школе у Црном Лугу код Босанског Грахова и исто толико за сличан објекат у Дабру код Санског Моста. Ни за стотине хиљада марака потрошених за обнову школе у Бојишту код Санског Моста која је, узгред речено, престала да ради још 1968. године.

– Школе су обновљене, а свима је јасно да у тим селима, у наредних стотину година неће бити ученика. Али, за донаторе и домаће лопове било је важно да свет види како они нешто раде, док, с друге стране, ти исти донатори и домаћи лопови никада и ником нису положили рачуне за наменско трошење, односно оправданост трошења донаторских средстава за обнову ове три школе које, већ седму годину, зјапе празне – на крају ће Урош Макић.