Ноћ звездопада

Сваког августа у ноћи између 12. и 13. небо се окити звездама падалицама. Обасјају тамно плаветнило, покажу се у својој лепоти и за трен нестану. Ко се сети неке жеље остане у слатком уверењу да ће му баш та звезда падалица коју је видео чежњу некада и испунити. Али не може се ова дивна природна појава видети одасвуд. У градовима окупаним блештавилом и у време облачних ноћи она није видљива. Због тога и највећи број суграђана није ноћас успео да ужива у овом јединственом августовском призору. Онај ко је јесте највероватније је заспао срећнији.

– Многи ову природну периодичну појаву већ годинама називају „киша” или „пљусак” метеора. То се обично ради због лоше рециклаже иностраних извора или због покушаја да се та дивна појава прикаже и сензационалистички. Невоља с тим је управо што такве најаве код људи доводе до претераних очекивања па многи мисле да ће на небу видети како одједном „пада” и по 100 звезда. А када виде само неколико – остану разочарани. Значи није реч ни о „киши” ни о „пљуску” метеора јер су оне везане за неке специфичне и врло ретке околности. Оно што сведочимо 12. на 13. август сваке године јесте „метеорски рој” Персеида. „Метеорских ројева” има разних, а овај се зове по сазвежђу Персеј из кога привидно извиру звезде падалице, односно метеори – објашњава Бранко Симоновић, сарадник у Астрономском друштву „Руђер Бошковић”.

„Метеорски рој” настаје када Земља на свом путу око Сунца пресеца „метеороидни поток”. Овај необични „поток” ствара се када се комете састављене од леда и разних примеса топе на свом путу око Сунца и том приликом иза себе остављају „мрвице”.

– Уколико комета пресеца Земљину путању, „круг двојке” како га ми понекад називамо, онда наша планета сваке године у исто време пролази кроз тај „поток”. Е, то се зове „метеорски рој”. Он се не може видети у градовима у којима има много светла, односно у светлосно загађеним местима. Због тог светлосног загађења гасе се звезде по небу и ми нисмо у стању да видимо такозване тамне звезде и метеоре, а управо су ти тамни метеори и звезде падалице и најмногобројнији. Због тога је препорука да се метеори не посматрају из градова и насеља, већ са периферије, односно где не постоји светлосно загађење. Значи, оде се на неко лепо место, где је небо отворено, понесе списак жеља и ужива у овој лепој природној појави, онаквој каква јесте – каже Симоновић.

Због тога што се опсерваторија налази у центру града и што се ова појава може видети голим оком, Астрономско друштво није ни организовало посматрање звездопада.

Тридесетак метеора по сату

Када се говори о метеорима, често се спомиње мера ЗХР (зенитна часовна учесталост). У случају Персеида она износи од 80 до 120 метеора по часу.

– То не значи да смо ми на нашим просторима и у просечним околностима у стању да видимо толико метеора. Напротив, у околностима сасвим тамног неба и одличне видљивости, у грубом просеку за два минута може се видети једна звезда падалица. То је значи тридесетак, четрдесетак метеора по сату – каже Симоновић.