Прича важнија од форме

Нови Сад – „Редитељи попут Инаритуа, Дел Тора, Мериељеса, Салеша и мог  оца Алфонса Куаронаскренули су пажњу на кинематографијуЛатинске Америке. Младима је пружена прилика да се искажу, али дата и обавеза да оправдајушансу и понуде нове идеје”, истакао је у кратком разговору за наш лист редитељ Хонас Куарон. Његов филм „Година нокта” на фестивалу Синема сити у Новом Саду приказан је у програму „Латино”, посвећеном кинематографији Латинске Америке.

Двадесет петогодишњи мексички редитељ Куарон у свом готово експерименталном филму необичне структуре, слика романсу Американке и Мексиканца, која је немогућа због разлике у годинама, али и културолошких и језичких баријера.

– Желео сам да пронађем нови начин снимања филма и нови израз. Годину дана сам фотографисао девојку, брата и пријатеље и на основу фотографија сам смислио причу. Трудио сам се да филм радим супротно од уобичајеног, прво да поставим слику, па тек онда да напишем сценарио. Користио сам низ фотографија, па сам смишљао дијалог и монологе. Овај филм је експеримент у нарацији – објашњава млади Куарон. Он додаје да филм, да би био успешан, мора да има добру причу, односно да је „садржина, прича много важнија од форме”.

– Када сам поставио фотографије добио сам свест о протоку времена. Тек тада сам почео да радим и на звуку којим сам обогатио филм и дао му утисак покрета. Публика јесте шокирана у првих неколико минута гледања филма, али се временом веже за причу – додаје Куарон, који не крије да је такав коментар добио и од оца, редитеља филмова „И ја теби кеву” и „Велика очекивања”.

Млади редитељје открио да је његов филм коштао само 8.000 долара и сматра да нове технологије пружају шансу младим ауторима да за много мања средства сниме филмове. У разговору за „Политику”, Куарон је изразио жаљење што на време није знао да на фестивалу Синема сити постоји програм „До 10.000 долара” јер сматра да је његовом филму место и у том програму.

 Саговорник „Политике” додаје да на његаутичу редитељи попутАбаса Кијаростамија, који је пасионирани фотограф, и Корлоса Рејгадаса.

– Данас нема много разлика између америчког и мексичког филма. Није важно где је филм снимљен, већ колику слободу има аутор да снима онако како је замислио. Редитељи желе да имају апсолутну контролу над својим филмовима, само им то негде више полази за руком– сматра Хонас Куарон, који ће и у наредном филму експериментисати са нарацијом и трагати за новим начинима снимања филма.

Иначе, новосадски фестивал протиче у препуним пројекцијама у биоскопима на отвореном, а за првих пет дана фестивал је посетило 25.000 гледалаца.

И. Аранђеловић

-----------------------------------------------------------

Најбољи филмови региона

Програмом „Балкан Бастер” фестивал Синема сити пружа прилику да се публика и гости упознају са неким од најгледанијих и најзначајнијих филмова из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније и Бугарске који су запажен успех имали на националним и интернационалним фестивалима. Магични реализам и поетика кадрова красе македонски филм „Ја сам из Титовог Велеса”. Психолошки сензибилно сликање нарастајућег антагонизма између филмских јунака, али и класичне и фолк музике, велики су адути словеначке драме „Естрелита”. Прецизном режијом, добро одмереном глумом и врхунским сниматељским радом осваја хрватско-босанска ратна драма „Живи и мртви”, док суочавање некадашњих идеала и надања са хтењима и рутином данашњице, младалачке лудости са свакодневицом старости, еуфорије са носталгијом, чине дирљивом артистичку игру у бугарском филму „Којим путем данас”. Са духовитошћу и наративном довитљивошћу привлачи босанско копродукцијско дело „Тешко је бити фин”, на таласима јетког хумора плови и албански „Мао Цедунг”, док је црнохуморна комедија само оквир за деликатни развој неочекиване љубавне романсе у хрватско–српском филму „Није крај”. Сви ови филмови настајали су у веома сличним продукцијским условима и често су плод међусобне ауторске и глумачке сарадње и копродукцијских напора суседних земаља, али и подршке европских филмских фондова, коју добијају захваљујући добро испричаним причама у чијем је средишту увек човек.

Д. Л.