Дипломатско просветитељство

Русију сумњиче да се 2016. хакерски и ко зна све како уплитала у кампању на страни Доналда Трампа, а иста прича понавља се и уочи председничког гласања у новембру.

Србија не располаже снажним технолошким потенцијалима, па је одабрала да се отворено определи за републиканског кандидата ризикујући да озбиљно угрози своју спољнополитичку позицију уколико миљеник Трамп изгуби.

Око милион америчких држављана српског порекла позвано је да подрже Трампа како би Србија сачувала Косово, пошто је познато да кандидат демократа Џо Бајден „шурује с Албанцима”.

Све се гледа кроз косовску призму. Амови на очима. Неколико двосмислених изјава Трампа и његових саветника у делу овдашње штампе надувано је до илузије о Трамповој посебној наклоности према Србима до веровања да ће косовским Албанцима да покаже средњи прст.

„Трампе, Србине!”, грмели су београдски таблоиди после избора 2016, на којима се пораз Хилари Клинтон славио више него Трампова победа. Српски министар иностраних послова гурао је Трампу под нос те насловне стране на заседању УН у Њујорку. Власт је умислила да је намирила макар неке рачуне из прошлости.

Помпезну мобилизацију први је најавио, ко би други, већ велики визионар српске дипломатије Ивица Дачић, који је пре две године генијално предлагао да се што пре нађе неко ко ће имати приступ Трампу како би се добила подршка за трајно решење косовског питања, оно које ће одговарати Београду.

Уз преглед ситуације какав имају Реј Чарлс и Андреа Бочели заједно, први вокал српске дипломатије је тада изградио и финансијску конструкцију српског похода на Белу кућу: потребно је само пола милиона долара. Ситница за тако капиталан маркетиншко-инвестициони захват.

Да ли је неко од тада чуо за ову иницијативу? Није, као што није чуо ни како су испариле стотине хиљада долара дате разним лобистима пошто српски „кокус” – група за лобирање – могуће постоји у неком документу, али је ефикасан у мери традиционалног српског јединства.

Дипломатског просветитељства и политичке анимације америчких Срба сада се прихватио Дачићев коалициони партнер, познати спољнополитички стручњак Драган Марковић Палма.

Трампов противкандидат заговара суверенитет и територијални интегритет тзв. независног Косова, закључује Палма пошто се упознао са свим тајнама америчке дипломатије. „Помажући Трампу помажете и својој Србији”, надахнуто је поручио.

Стратезима у Трамповом изборном штабу мора да је лакнуло. Социјалисти и Јединствена Србија су уз нас. Можда да размислимо, да помогнемо тим финим људима и повучемо признање Косова.

Није до овог Палминог „откровења” било познато да косовски конфликт и тамошњи Срби, који не чине ни један проценат становништва, решавају америчке изборе. Ово је типична српска ујдурма која високу политику посматра из жабље перспективе, уносећи у епску нарацију елементе емотивне осветољубивости.

Не сме се допустити да у Белу кућу уђе демократа близак мрским клинтонијанцима пошто су они, клинтонијанци, 1999. нанели највеће зло српском народу и направили „НАТО државу Косово”.

Може све то да буде тачно, али је од реалне политике удаљено милионима светлосних година. Титански напор дружине „Срби за Трампа” не само да је на далекој маргини одлучивања ко ће у новембру победити, него је политичка фатаморгана.

Ако је Бајден продужена рука старе гарде демократа која би да настави са отвореном подршком косовским Албанцима, која политичка наивчина може да се понада да би Трамп повукао америчко признање косовске независности и одустао од захтева за обострано признавање Србије и Косова?

Еуфорија поводом кампање која је у Америци покренута 3. августа потпуно игнорише колико су Срби у САД различити: од радикалне антикомунистичке деснице која још живи на пароли „За краља и отаџбину”, до нових 300.000 претежно образованих имиграната, који не желе ни да чују за Србију, срећни су што су одавде утекли и гледају да среде свој живот. Знам многе који неће гласати за Трампа. Београдски пројекат туторства над свим Србима слабо ће проћи, али ће остати записан.

„Срби за Трампа” притом на сва уста истичу подршку неког републиканског кандидата за 19. округ на Флориди који упозорава да демократе иду према комунизму и да је добро да амерички Срби разумеју колико комунизам може да буде деструктиван.

„Апсолутно је дивно видети их (Србе) како се удружују да би спречили да радикална левица успостави нешто тако опасно у нашој земљи”, поручује дотични маргиналац овде преко ноћи искован у злату.

Мени звучи као најгори макартијевац из времена лова на „црвене”. Зар овакав прононсирани десничар, кладим се да је бели супремациониста, треба да буде тачка окупљања америчких Срба? Зар не могу, ако су политички оријентисани према десници, да нађу неког мање екстремног?

Шта би ова власт урадила да из Вашингтона стигну упутства за кога гласати у Србији? Дигла би буку до неба. Мешање у наше ствари. Чему онда ова игранка око Трампа? Сем ако неко заиста не помишља да ће се Трамп истопити од милине када чује да су иза њега Ивица и Палма.

Није на Србији да се отворено меша. „Wait and see”, каже стара српска мудрост. Сачекај и види. Чему журба у тренутку кад је Трампов рејтинг у паду, а Бајденов у успону? Чему истрчавање, клађење против вероватнијег добитника на изборима?

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa