Опомена свим „Цветојевићима"

Параћин – Избеглица из Хрватске Саша Цветојевић после два дана проведена у затвору у Загребу и пресуде тамошњег суда на осам месеци затвора, условно три године, вратио се у Параћин где живи са родитељима. Цветојевића је у недељу на хрватској страни граничног прелаза Батровци, приликом повратка у Србију, ухапсила хрватска полиција, на основу потернице због неслужења војске, због чега је и осуђен.

Он за „Политику” прича да је хрватска гранична полиција зауставила у рутинској контроли аутобус у којем се налазио, док се враћао из Загреба, где је био у посети својим пријатељима из детињства. Цветојевић се уједно распитивао и какве су могућности повратка у Хрватску и може ли се повратити имовина која му је одузета новим пописом становништва.

Како наставља причу, млађим особама из аутобуса су одузети пасоши, али су свима враћени. Осим Цветојевићу.

– Привели су ме у њихове просторије и претресли ствари. Када сам их питао због чега ме хапсе, одговорили су ми кратко: „Ниси служио војни рок” – прича Цветојевић који иначе има и хрватско и српско држављанство, а војску је служио у Србији.

Хрватски полицајци су му одузели све ствари и мобилни, а након два сата, на гранични прелаз стиже и полицијска „марица”.

– Срећом је торба била велика, па су је гурнули до мене, у задњи део „марице”. Тако сам у току вожње успео да узмем мобилни и позовем председника невладине организације „Правда” у Параћину Драгана Секуловића, са којим радим. Рекао сам му да сам ухапшен и да ме возе у затвор Реметинец код Загреба.

У пријемном одељењу су га детаљно прегледали, што није било нимало пријатно. Питали су га да ли је гладан и дали кутију са маслацем, мармеладом и хлебом.

– Пластичну виљушку сам користио као нож. Затворили су ме у „бувару”. Три кревета на спрат, јастуци без јастучница, прљави и флекави, ћебад смрдљива… – прича Цветојевић.

У пријемном одељењу затвора Реметинец, Цветојевић је провео две ноћи у друштву наркомана, породичних насилника…

– Нисам спавао, размишљао сам шта ће бити. Ујутру сам отишао код судије Жупанијског суда у Загребу. Дао сам исказ одвјетници Слађани Чанковић из Српског народног вијећа, коју је ангажовао Саша Милошевић, заступник потпредседника Владе Хрватске. Причао сам како сам изашао из Хрватске када сам имао 17 година, шта се после тога дешавало са мном и зашто се нисам одазивао на позиве за служење војног рока. Одвјетница ми је рекла да имам поздраве и преузела цео случај.

После давања исказа, Цветојевић добија другу, уреднију ћелију. Чека јутарње буђење и нови сусрет са судијом. Тада му је изречена пресуда.

– Осуђен сам, уз мој пристанак да се убрза процес, на осам месеци затвора, три године условно. Судија ми је рекао да сам слободан човек и да могу слободно да путујем.

Саша Милошевић из Српског народног вијећа Цветојевића позива да буде гост Хрватске владе. Ту га је примио и потпредседник Слободан Узелац. У уторак, Цветојевић се враћа кући, у Параћин, где живи од јануара 1992. године.

Он је иначе 2006. године био у Хрватској и тада није било никаквих проблема.

Председник невладине организације Центар за комуникацију „Правда“ Драган Секуловић каже да је хапшење Цветојевића опомена свим избеглим Србима да су непожељни у Хрватској и да се тамо не враћају.

– Реч је о методи софистицираног етничког чишћења, како се не би пореметио „магичан број три”: не више од три одсто Срба у Хрватској. Помножите 50.000 станова са четири душе у њима, добићете цифру од 200.000 Срба из урбаних средина који ни након 17 година не могу доћи ни до своје имовине, ни до својих елементарних људских права – каже Секуловић у изјави за наш лист.

Према његовим речима, случај Саше Цветојевића покреће питање „свих Цветојевића” којима, како напомиње, више не пада на памет да пређу хрватску границу.

– То је циљ хрватске власти. На велику срамоту ОЕБС-а, како у Хрватској, тако и у Србији, Комесаријата за избеглице, који се по правилу никад не оглашава о кршењу људских права прогнаника и избеглица, долазимо у ситуацију да о томе брину само невладине организације. Али, то је брука за државу Србију, која очигледно нема политичке воље да реши проблем избеглица. На то указује и чињеница да ни након 17 година избегличко питање никада није било тачка дневног реда Скупштине Србије. Расправља се о угроженим животињама, а о избеглицама ни речи – каже Секуловић.

Цветојевић каже да су му пријатељи из Хрватске, објашњавајући какви су услови за живот Срба повратника, рекли да би пре свега морао да себи обезбеди гробно место ако жели да се врати.