Орбан спасава Лукашенка од санкција Европске уније

Драматични снимци сукоба полиције и демонстраната који већ четврти дан стижу из Минска и других белоруских градова као мехур од сапунице распршили су четврт века вештачки негован мит о мирној и успешној „Швајцарској источних Словена”.

Александар Лукашенко је „победио” на изборима, али је на добром путу да буде међународно изолован. Због репресије коју је применио према демонстрантима који су изашли на улице јер сумњају у изборну крађу, шефови дипломатије земаља Европске уније данас ће у Бриселу разговарати о могућим мерама према белоруском режиму, које заговара Шведска.

„Апсолутно мислим да морамо размотрити ширење циљаних санкција против оних који су одговорни за насиље против демонстраната и за изборну превару”, изјавила је шведска министарка спољних послова Ен Линде.

Ни холандски министар спољних послова Стефан Блок не искључује увођења санкција, али додаје да је веома важно да оне не погоде народ Белорусије. Међутим, да би казнене мере према Минску ступиле на снагу, сагласност треба да дају свих 27 чланица ЕУ.

Из Будимпеште стижу сигнали да би Виктор Орбан могао да стави вето на поновно увођење санкција Белорусији, које су углавном укинуте 2016. године. Уочи састанка, мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто је поручио да његова земља жели да ЕУ настави дијалог с Белорусијом како би се избегао остракизам.

„Заинтересовани смо за то да ЕУ доноси одлуке засноване на дијалогу, које неће спречити то да Европска унија и Белорусија граде свој однос у будућности или да успоставе програм ’Источног партнерства’”, написао је Сијарто јуче на својој страници на „Фејсбуку”.

Да ће Орбан узети у заштиту протестима начетог белоруског аутократу, кога на Западу виде као последњег диктатора совјетског кова, било је јасно још у јуну, током његове посете Белорусији. Мађарски портал „24” подсећа да је Орбан тада поручио да ЕУ треба да укине и преостале санкције Белорусији. После разговара с Орбаном, Лукашенко је изјавио да је од свих земаља у ЕУ Мађарска најближи партнер Белорусији, јер Будимпешта најбоље разуме Минск.

За разлику од благонаклоне Мађарске, три чланице ЕУ – Литванија (земља у коју се склонила Лукашенкова ривалка Светлана Тихановска), Летонија и Пољска – припремиле су план у три тачке за решавање постизборне кризе, који се у Минску доживљава као непристојна понуда. Поготово зато што је белоруски председник прозвао Пољску као једног од спољних организатора антивладиних демонстрација.

Литвански председник Гитанас Науседа тражи да власти у Белорусији престану с употребом силе против грађана који протестују због резултата председничких избора, да се ослободе сви ухапшени демонстранти и да започну преговори с представницима цивилног друштва.

Оно што се крије иза овог плана објавио је шеф литванске дипломатије Линас Линкевичијус, који је за руски радио Ехо Москва рекао да Минск треба да организује нове председничке изборе, пошто ови нису били демократски и слободни.

Иако је руски председник Владимир Путин, честитајући му изборну победу, Лукашенку понудио наставак сарадње која „испуњава виталне интересе братских народа”, чини се да је Кремљ још суздржан у отвореној подршци белоруском председнику након последњих трзавица, укључујући и предизборно хапшење 33 руска држављанина, припадника руске плаћеничке војске „Вагнер”, за које Минск тврди да им је задатак био дестабилизација Белорусије.

Ипак, не устручавају се сви руски политичари од критиковања догађаја у Белорусији. Константин Затулин, заменик председника Комитета Думе за односе са Заједницом независних држава, за руски сајт „Газета” рекао је да су избори у Белорусији били фалсификовани и да није могуће знати колико је тачно гласова освојио Лукашенко. Зато Затулин, који је и члан владајуће странке Јединствена Русија, сматра да Москва не би требало да призна резултате избора у Белорусији. 

Ухапшено 6.700 демонстраната

Белоруско Министарство унутрашњих послова саопштило је јуче да је у ноћи између среде и четвртка ухапшено још 700 демонстраната. Тиме је укупан број ухапшених од почетка протеста порастао на 6.700. Према јучерашњем саопштењу белоруског Министарства унутрашњих послова, које је пренео Би-Би-Си, барем у једном наврату против демонстраната је коришћена и права муниција, у самоодбрани, како тврди тај ресор владе у Минску.