Сезонци највише имају посла у грађевинарству

Како наћи довољан број сезонских радника, посебно у условима пандемије, када је ионако отежано кретање радне снаге, питање је које не мучи само суседне и земље ЕУ него и Србију, којој радника све више недостаје.

Док надлежни упозоравају на опрез и саветују да се грађани пре било ког радног ангажмана добро распитају ко је послодавац и да ли нуди уговоре, сезонци се све чешће питају и да ли ће им газда обезбедити ваљану заштиту и услове рада у условима ширења вируса корона.

Тренутно сезонци највише имају посла у грађевинарству, где су и највише ангажовани у раду на црно, потврђују у Инспекторату за рад, али и у пољопривреди, и то око брања воћа, у Војводини, у Лесковцу, Гучи, околини Ариља, Пожеге, Ваљева и Бајине Баште, селима код Чачка, Ужица...

Највећи број радника добија посао на неколико недеља уз у просеку 2.500 динара дневнице и обезбеђен смештај и три оброка, али без било каквог уговора о раду. Тако остају и без свих радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе. Они који имају више среће највише су ангажовани у кол-центрима, на лепљењу декларација и паковању у магацинима, највише у административним делатностима, али такве послове најчешће прихватају млади.

У омладинским задругама откривају да су дневнице од 1.500 до 2.500 динара, у зависности од дужине радног времена и врсте посла, а да је због епидемије чак неке послове могуће обављати и од куће. Задругари признају да је понуда послова мања због вируса корона, али и да су сви који су ангажовани преко омладинских задруга дужни на послу да носе маску и држе физичку дистанцу.

Да се тржиште рада враћа у какву-такву нормалу потврђују подаци о броју огласа за посао на сајту „Инфостуд”. Тренутно их је више од 2.000 активних. Тај број је по изласку из ванредног стања достизао и цифру од 3.500 огласа, али су због годишњих одмора процеси селекције и регрутације радника одложени за септембар. У „Инфостуду” напомињу да су туризам и угоститељство највише погођени, а сезонски послови који се односе на угоститељство и рад у иностранству на приморју ове године не постоје.

– То је умногоме допринело паду броја пословних могућности за сезонске раднике, а што се тиче стања на тржишту рада највећа понуда, али и највећа потражња, влада у области трговине, односно продаје – додају у „Инфостуду”.

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води.

С друге стране, од почетка ове године, према подацима НАЛЕД-а, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, у Србији је пријављено око 22.270 сезонаца. Примена Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почела је почетком прошле године, а како истичу у НАЛЕД-у, предности увођења е-система су бројне.

Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца).

Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, подсећају у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

Сезонски ангажман не брише незапосленог с бироа рада

Тражиоци запослења који су пријављени на евиденцију Националне службе за запошљавање могу да се изјасне да су заинтересовани за обављање сезонских послова. Тиме НСЗ долази у могућности да обави селекцију и посредовање и одговори на захтеве послодаваца за обезбеђивањем радника и за рад на сезонским пословима. Ипак, обављање оваквих послова не утиче на број незапослених на евиденцији, додају у овој служби јер се они који су ангажовани на сезонским пословима не бришу с евиденције и не губе законом прописана права, као што је рецимо право на новчану накнаду. Надлежни истичу и да су најтраженији сезонски послови из области пољопривреде: садња, сетва, жетва, берба, заштита биља, припрема земљишта, орезивање, чишћење, љушћење, сортирање…