Годишњица вешања на Теразијама

Споменик обешеним родољубима подигнут 1983. Теразије. Неми сведок бурних дешавања у српској престоници, а једном од најтрагичнијих које се десило управо на том месту јуче се навршило 79 година. Реч је о вешању пет цивила августа 1941. које су нацисти оптужили да су пружали отпор Гестапоу. У окупираном Београду тог лета Немци су на Теразијама убили и обесили на стубове тела петоро људи. Како је забележено, под оптужбом да су пружали отпор, петоро цивила убијено је у дворишту зграде Гестапоа, после чега су њихова тела окачена на Теразијама. Међу обешенима, како стоји у хроникама, била су два сељака, по један ученик, кројач и обућар. Њихово вешање било је упозорење нациста грађанима Београда и српском народу да не покушавају да пружају отпор, односно да ни не помишљају на то.

На споменик обешеним родољубима, који су настрадали у овом нацистичком злочину, ипак прилично дуго се чекало. Обележје посвећено њима, дело аутора Николе Јанковића, подигнуто је на Теразијама 1983. године.

Пре неколико година надлежни у граду помињали су и оснивање српског меморијала, музеја геноцида где би биле поменуте и истакнуте наше жртве из протеклих векова.

На ране из доба окупираног Београда у Другом светском рату не подсећа само обележје посвећено обешеним родољубима, него и сам изглед Теразија. У току ратних дејстава од 1941. до краја рата на лице овог дела града, који је у међуратном периоду био један од најуређенијих и најлепших (сређен по пројекту архитекте Јелисавете Начић), нанети су бројни ожиљци од којих су неки и данас видљиви. Најочитија „заоставштина” Другог светског рата на Теразијама је уништена палата, прва зграда уз хотел „Москва” (познатија као Викторовићева апотека), као и две зграде у Балканској улици. Ова здања до данашњег дана нису обновљена иако постоји више незваничних иницијатива грађана да се она обнове, као и да се врате елементи међуратних Теразија, пре свега фонтана која је својевремено красила овај простор.