Петогодишњи научни план

У тренутку када треба да се формира нова влада, дефинишу министарства и њихови ресори, дајем себи слободу да дам предлог везан за област науке у Републици Србији.

Пре свега, надам се да су се стекли услови да наука поново добије самостално министарство, што има низ предности у односу на тренутно стање, када дели ресор са облашћу образовања. Ако се влада одлучи за овакву солуцију, може се очекивати знатан напредак, како самих научних истраживања у Републици Србији, тако и напредак научнотехнолошког развоја, који се и базира на развоју науке.

Да бих ово појаснио, нагласићу да врхунски организован рад и значајна остварења у научној делатности треба схватити као основу свих осталих делатности, што је годинама било потцењивано. Такође, упрошћено је схватање да све оно што ради наука може да нађе место у пракси. Такав практицистички однос према научном стваралаштву, који је код нас доста изражен, утицао је на то да се губи основно поимање науке. Често притиснути жељом за светским дометима у науци, а неретко и ирационалним хтењима, под науку смо сврстали све и свашта, тако да се није знало шта је истраживање и сврха истраживања, а шта је развој и сврха развоја, коначно – шта је наука, а шта техника. И оно најважније: да ли то треба Републици Србији?

Како сам цео свој радни век провео у Институту „Винча”, имао сам прилику да упознам начине развоја науке у земљама и запада и истока и установио сам да се готово нигде не примењује начин финансирања и примене науке како се то већ 30 година ради код нас. Ту пре свега мислим на конкурсе који расписује министарство и на које се јављају научници излажући своје жеље.

Дубоко сам уверен да је начин слободног конкурисања научника за научну подршку министарства, тј. Владе Србије, потпуно погрешан за земљу као што је наша. Другим речима, недопустиво је да сваки научник или тим, па и врхунски светски признати научници, предлажу тему и област којом желе да се баве. Још је већи проблем ако је то тридесетогодишња модификација некада урађеног, можда одличног доктората. Ако се овако настави с форсирањем докторанада, бићемо сиромашна земља с рекордним бројем доктора који никоме нису потребни и који у великом броју случајва и не знају шта су докторирали. Сви који озбиљно схватају науку сматрају да нам је „болоња” донела поражавајуће резултате и производњу доктора који нису дорасли потребама науке. „Болоња” је можда добра за неке европске земље са другачијим образовним и научним потребама и специфичним привредним системима.

Србија је тако остала без некадашњих неприкосновених магистратура, које су биле и те како прилагодљиве технолошком развоју наше земље. Докторати су остали само за одабране, најбоље инжењере чију изврсност је Србија умела да искористи.

Теме научних истраживања мора и треба да предложи Влада Србије, тј. министарство науке, и то према редоследу потреба за развој земље, којем наука и те како може да помогне и користи. Наша земља не може да испуњава жеље научника, већ мора ригорозно да изабере које су примарне, а које споредне или чак у овом тренутку непотребне теме и области истраживања.

По мом мишљењу, тема број један свакако је привреда Србије, а затим, три, четири места иза, све остало – од здравља и образовања до заштите човекове околине. Земља која нема своју јаку базну индустрију, електро и машинску, и солидну пољопривреду, не може да финансира израду доктората с невероватним темама које би тешко финансирале богате Финска, Шведска или Немачка... Нимало не потцењујем друштвене и економске науке, које ће такође наћи места на широј листи.

Али драстичан рез се мора направити, тј. морају се одредити приоритети кад-тад, а најбоље одмах.

Свестан сам да је мој став о тренутној ситуацији у српској науци изузетно оштар, ипак смело предлажем премијеру да задужи групу признатих научних радника, који би у кратком року дали предлог о одабиру приоритета српске науке за следећи петогодишњи период. Ако се то сад не уради, казну ће плаћати генерације у будућности.

Многима се овај предлог неће свидети, али Република Србија ће имати користи, а то је најважније за земљу као што је наша.

Научни саветник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa