Руски притисак на пореске рајеве

Отпор Кипра захтеву Кремља – да заједничком акцијом обуздају утају пореза олигарха током пандемије короне – трајао је мање од седам дана почетком августа. Малта, други омиљени рај пореских врдалама на Медитерану, пред истим захтевом Москве, крајем прошле седмице, сместа је климнула главом.

Кремљ је најавио сличне „корона пореске преговоре” с Луксембургом и Холандијом. Ако не изађу у сусрет жељи Москве да са 15 одсто опорезују приходе у виду дивиденди, који се пребацују на новац у иностранству, Русија ће, према најави, једнострано раскинути споразуме о избегавању двоструког опорезивања са државама које не прихвате такав предлог.

Улогу богатства имућних Руса у борби против короне Владимир Путин означио је крајем марта. Према програму у осам тачака, руска администрација имала је до 20. априла да утврди пореску стопу од 13 одсто на дивиденде физичких лица од депозита у банкама већим од милион рубаља (око 12.000 евра). Та новина у банкарском правилнику Русије односи се на сваки банковни рачун појединаца. Истом „корона-опорезивању” подвргнути су и сви Руси чија су улагања у дужничке хартије вредна више од милион рубаља. Шта, међутим, бива с онима који баратају сумама далеко већим од 12.000 евра, држећи их у иностранству?

Москва се тим поводом обратила Кипру, где стални боравак има најмање 10.000 Руса (према попису из 2011), износи „Фајненшел тајмс”. Америчка бонитетна агенција „Мудиз” проценила је 2012. да руске банке и фирме на Кипру збирно имају депозите вредне 31 милијарду долара. Међудржавни кредити руских банака руско-кипарским фирмама кретали су се у то време између 30 и 40 милијарди долара, сабрали су у лондонском Ситију. Од око 3.150 „златних пасоша” Кипра (одобрених на основу инвестиције у некретнине од најмање два милиона евра), половина је између 2013. и 2018. издата држављанима Русије.

Према незваничним подацима, руске компаније су само 2018. на Кипар пребациле више од 1,4 милијарде рубаља. Прошле године још и више: скоро две милијарде рубаља, наводи „Спутњик”. Колико су пореза на доходак руски олигарси утајили у том „лоптању новцем”, загонетка је од нове важности за Кремљ у периоду неизвесно дуге борбе против короне.

На прву лопту, Кипар почетком августа није „успео да се прилагоди захтевима руског председника Путина”, саопштило је Министарство финансија у Москви. Након тога Русија је покренула процедуру раскидања уговора с Кипром о избегавању двоструког опорезивања, будући да предлози Кипра неће дати жељени ефекат за подршку националној економији, напротив допринесе одливу знатног дела капитала из Русије – то је поручено Никозији из Москве. У тренутку неизвесног даљег развоја енергетских, и војно-политичких односа међу суседима на Егеју и југоисточном Медитерану и њиховим спољним савезницима, Кипар и Русија повели су убрзане преговоре о здруженом „корона-порезу за богате”.

Што се тиче Малте, где је национални састав власника „златних пасоша” под велом тајне, Ла Валета је лако пристала на захтев Кремља. Да ли због ескалације војно-политичке и мигрантске драме у Либији, или нечег другог, још није јасно.