У романтичној саги са естраде

Могла је да постане васпитач, певала је у етно групи „Дилбер”, али Тамара Драгичевић одлучила се за своју бајку да – постане глумица.

Већ смо је гледали на малом екрану као једну од сестара Салом („Мирис кише на Балкану”), потом као лепу Ели („Монтевидео, Бог те видео”), кадеткињу Надицу („Војна академија”), Соњу у „Првацима света”, новинарку Мају у таблоиду „Флеш” („Жигосани у рекету”) а ускоро ћемо и као певачицу Силвану Арменулић у играном филму о животу Томе Здравковића.

О Томи Здравковићу је написано неколико књига, подигнута су му два споменика а сада се, ето, снима и филм.

У паузи снимања питамо Тамару Драгичевић колико је њен лик заступљен у овој романтичној драми о „песнику туге”:

– Филм „Тома” представља биографску сагу не само о животу овог несвакидашњег уметника већ и о људима који су чинили његов живот и инспирисали га у стварању неких од најпознатијих љубавних песама које и данас живе. Силвана Арменулић је Тому Здравковића јако волела и ценила, као и Тома њу. Њихова љубав се никада није остварила. Тома је песму „Ноћас ми срце пати” написао и поклонио Силвани пре него што су се упознали. Њихов први сусрет је био у Лесковцу, где је Силвана једном приликом наступала. Видећете. Лепо су њихову причу развили сценаристи Никола Пејаковић и Драган Бјелогрлић. Они су певали из душе, и за душу. Волели су их сви.

Чујемо да филмска екипа ових врелих августовских дана стално мења локације, тренутно су у Радио Београду, као и то да су на овом филмском пројекту минуле четири године озбиљно радили певач Жељко Јоксимовић и Драган Бејлогрлић.

– Нисам имала овакву врсту одговорности и узбуђења у досадашњем избору филмских и телевизијских улога. Стварно – каже Тамара Драгичевић. – Све је почело у марту. Мало нас је вирус корона зауставио у раду, али не жалимо се. Имали смо озбиљан кастиг, озбиљне музичке пробе, озбиљне пробе костимима, озбиљне пробе шминке... Драган Бјелоглић и редитељ Зорана Лисинац су о сваком детаљу водили рачуна. Глумац Милан Марић, који игра Тому Здравковића, и ја не правимо ни копију ни имитацију лика већ настојимо својим глумичким сезибилитетом овим ликовима да дамо лични печат. Силвана је била дива свог времена. Нажалост, имала је само 37 година када је погинула у саобраћајној несрећи. Ја сада, ето, имам 31 годину и моје године одговарају филмском периоду у којем се она појављује у филму. Ово је несумљиво улога коју ћу памтити.

Иначе, може се рећи да је почетак моје каријере као бајка. Али..., знате, већ како то иде – свака бајка има леп почетак, а онда дође до препрека, ломова... Истина, крај је увек срећан, па се зато и ја надам да ће и моја бајка до краја бити права бајка. То у потаји прижељкујем!

У филму „Тома” игра и њен супруг Петар Бенчина. То није први пут да су у истом пројекту. Почело је са „Жигосанима”...