Корона довела до пада продаје луксузне робе

Није неочекивано да су потрошачи свуда у свету, па тако и у Србији, показали сличне реакције на здравствену кризу. Потрошачка корпа се сузила на егзистенцијалне производе свакодневне потрошње, док од услуга предност имају кућна достава намирница, све врсте телекомуникационих услуга и електронска трговина, каже за „Политику” професор Драган Лончар с Економског факултета у Београду.

– Јасно је да се дискрециона потрошња значајно смањила. Куповина трајних потрошних добара, изузев рачунара, конзола за игрице и телевизора, такође бележи пад. Продаја аутомобила је илустративан пример – истиче наш саговорник и додаје да је о паду тражње за туристичким и угоститељским услугама и транспорту сада већ сувишно и причати.

Уочљиво је, каже, да је код трговаца храном у Србији промет углавном очуван, али су промењене структуре асортимана па тако и зараде. Рецимо, више се продаје јефтин хлеб, који носи мању добит, а значајно мање паковани хлеб са семенкама, који носи већу зараду. Слично, продавци дечје гардеробе, пелена и хране, више него раније продају јефтиније артикле са нижом маржом, а пада продаја скупљих артикала који дају већи добитак.

– Због тога, чак и код продаваца који су очували или увећали промет током претходних месеци, може доћи до пада профитабилности због промене структуре асортимана – сматра Лончар.

На питање да ли има нових показатеља који упућују који сектори малопродаје су у Србији највише угрожени он истиче да, изузев анкете Привредне коморе Србије, тренутно не постоје репрезентативне студије које би дале такав одговор.

Опсервације са терена говоре да највећи пад тражње трпе туристичке и угоститељске услуге. Процењује се да је у априлу тражња пала за више од 90 одсто, а да је тренутно на нивоу од 20 до 30 процената  прошлогодишње потражње у ово време. Велики је пад и у продаји аутомобила и беле технике.

Продавци, корекцијом цена наниже, држе тражњу на 60 до 70 процената регуларне тражње. И продаја обуће и одеће има просечан пад од 20 до 30 процената, у односу на уобичајено стање и то највише захваљујући електронској трговини иначе би, сматра наш саговорник, губици били још драстичнији.

И такозвани непрехрамбени асортиман се дефинитивно мање купује у малопродајним ланцима. Али има и изузетака. Рецимо, забележен је велики раст потражње за мањим гуменим базенима, столовима за стони тенис или посуђем, због одлуке великог броја људи да одмор проведу у својим кућама и викендицама. Напомиње да је специфична здравствена ситуација довела до раста тражње за плацевима и кућама у близини великих градова, па тако и вишеструког раста њихових цена.

– Интересантно, тражња за некретнинама у градовима није пала, а цене се и даље држе на преткризном нивоу. То говори да још постоје резерве новца код дела грађана – каже Лончар. Међутим сви ови трендови су краткорочно логични и очекивани –  већина производа који су скупи, дакле не представљају основну потребу, имају пад тражње.

Када је реч о даљим предвиђањима што се тиче потрошачких навика у постковид економији он сматра да ће, између осталог, раст онлајн продаје бити незаустављив. Верује и да ће јачати и етноцентризам у потрошњи, односно да ће купци још више куповати домаће производе.

– Здравствена криза је показала да концепт међународне солидарности није искрено присутан и да ће концепт националне самодовољности добити још више на значају – истиче он.

Што се тиче постковид економије, јењавањем кризе структура потрошње ће се, према његовом мишљењу, враћати полако у нормалу. Људи, који имају вишка новца биће спремни да уложе у квалитетан живот.

– Наравно, биће потребно време да се тражња у цикличним секторима опорави – напомиње наш саговорник. Према његовом мишљењу, потпуно је логично да се у кризи, попут ове, смањује број потрошача који су спремни да плаћају више за луксузне производе. Али и ту имамо изузетке. На први поглед звучи чудно, каже, али у Србији имамо значајан раст продаје речних чамаца и бродића јер један број грађана жели на тај начин да проводи време у природи и то себи може да приушти.

– Ипак, већи део луксузне потрошње трпи огроман пад последњих месеци. То је видљиво и у модној индустрији. Огроман број потрошача купује само оно што им је стварно неопходно. Смањио се удео импулсивне куповине, који је доминирао у модној индустрији. Због тога је сада вредност просечне куповине или просечног рачуна мања – објашњава Драган Лончар али напомиње да су неке модне компаније сјајно одговориле на кризу. Благовременим активирањем онлајн канала продаје и пазари су им (у том сегменту) порасли пет до десет пута у односу на преткризни период.