Да ли смо добри када нас гледају

Као дечак од 11 година Дан Подјед је замишљао Бога као око које га посматра са висине. Спознајући да, како каже, тамо горе нема никога, обузело га је непријатно осећање усамљености. Након више од три деценије свевидеће око опет га прати, само што је то сад хиљаде ситних очију које га гледају одасвуд. Камере нас снимају на путевима док возимо, када купујемо, идемо тротоаром или улазимо у зграду аеродрома.

‒ Очи су свуда, од њих се више није могуће сакрити. Покушаћемо да пребројимо окца која нас посматрају. Свевидећи поглед може бити и позитиван, јер усмерава човека да се боље понаша па макар то било из страха од казне или искључења из заједнице. Питамо се није ли можда нечији строги поглед оно што уљуди човека, учини га бићем које се обазире и на друге, те га тако чини друштвено корисним као што возачи успоре када знају да их снима радар ‒ пише словеначки антрополог Подјед у књизи „Све те очи, зашто се све чешће посматрамо и излажемо погледима”, у издању Библиотеке 20. век и преводу Марије Митровић.

Подјед је доцент на Филозофском факултету у Љубљани, од 2010. до 2018. руководилац Мреже за примењену антропологију Европског удружења социјалних антрополога. У књизи разматра како коришћење нових технологија мења понашање људи, уз бројне примере из историје и савременог живота. Он анализира „живот у излогу”, воајеризам у друштву спектакла, дигитални ток свести, „1984” и „Труманов шоу”, као и самоубиство пред камерама. Цитира некадашњег америчког председника Томаса Џеферсона: „Кад нешто радиш, понашај се као да те посматра цео свет.

Аутор наглашава да истраживања показују да уколико нас неко посматра понашаћемо се мање себично и бићемо у већој мери социјализовани.

‒ Једном речју, бићемо „добри”. Да ли, с друге стране, човек постаје неваљалац, мангуп, уколико га нико не посматра? Универзитет у Њукаслу урадио је експеримент – у једној фирми запослени су се догoворили да кафу плаћају без рачуна тако што ће у кутију сами убацивати новац. С тим што је једне недеље на зиду била залепљена фотографија са једним паром очију, а друге недеље цвеће, треће недеље опет очи, четврте цвеће. У току недеље када су на зиду биле залепљене очи, људи су убацивали три пута више новца него оне седмице са цвећем, а количина попијених напитака била је мање-више иста ‒ навео је Подјед.

Из свог искуства издвојио је занимљивост током конференција путем скајпа. Пажњу му нису заокупљали саговорници колико сопствени лик који је видео на рубу екрана. „Окретао сам главу тако да изгледам лепше и озбиљније. Ако подигнем главу, види ли се мој подбрадак? И откад сам ја тако ћелав?”, размишљао је овај антрополог.

То је зато, како додаје, јер нам је први пут у историји технологија омогућила да се уживо посматрамо у току свакодневног говора, али и пратимо како нас у сваком тренутку виде други. А када људи каче селфије на друштвене мреже, тада они прате и надзиру сопствено понашање, сматра овај научник.

‒ Ако се потпуно предамо дигиталној технологији државне институције ће бити задовољне пошто ће уз помоћ камера лако надзирати своје грађане. Постоји ли алтернатива да избегнемо стварање „добрих” држављана, да ублажимо превласт капитализма заснованог на подацима а да ипак очувамо предности које нам је донело дигитално доба ‒ пита Дан Подјед, и предлаже да не уносимо у своје домове непотребне „паметне” инструменте, да подстичемо међународне иницијативе за очување приватности и да заједница родитеље упознаје са разним замкама када шире слике преко мрежа, помажући тако да се створе дигитални двојници њихове деце.

Подјед верује да уколико држава исписује правила да ли је појединац послушан ефекти надзора се брзо претварају у орвеловску супротност попут оне у Сингапуру. У САД-у Агенција за безбедност прати шта раде грађани, а у Кини пазе да ли пушите у просторији за непушаче...

Док се папа оглашава на „Твитеру”, словеначког председника Борута Пахора домаћи и страни медији називају „краљем ’Инстаграма’”. Он качи и протоколарне фотографије, али и оне са Северином, Џоном Малковичем, Наоми Кембел, фотке са женом, са мамом, слике док плива, трчи, али и оне када је уморан, замишљен, погрбљен, необријан. Подјед издваја слику Пахора насред Бледског језера на дасци за стојеће веслање из 2017. године. Док га због слика неки називају нарцисом, Пахор је другима врло симпатичан. Таквој самопромотивној стратегији, пише Подјед, прибегавају сви: од спортиста, преко уметника, новинара па све до академске заједнице.

Подјед предвиђа да ћемо у будућности боље да чувамо своје податке и да ће општа регулатива о заштити података бити темељ нових односа у друштву. Верује да ће глобална револуција вратити појединцу право на приватност. Други сценарио каже да ће људи на друштвеним мрежама продавати другима своје интимне тренутке. А ко хоће моћи ће да купи заштиту од дрона који снима како правимо роштиљ у свом дворишту...