Одлази понтонска ћуприја

Завеса је спуштена на званичну купалишну сезону на земунском Лиду. „Евакуација” делова војног логора и других објеката који су последња два месеца били стационирани на Великом ратном острву почела је још јуче, а данас ће Понтоњерска јединица Војске Србије демонтирати и уклонити око 350 метара дугачак понтонски мост.  Са деловима помало остарелог понтона у складишта ће отићи и водоводна црева, генератори за производњу електричне енергије, инвентар угоститељског објекта, тушеви... Острво ће напустити спасиоци, лекари Дома здравља „Земун”, остали вредни људи који се обично називају помоћним особљем. Отићи ће и бројни купачи и љубитељи природе који су два месеца уживали у чарима ове градске оазе. И вероватно нико, кад сабере сва осећања, неће моћи да се отме утиску да је ова сезона протекла у знаку вируса корона – мост је постављен некако усред налета поновног таласа заразе.

Могло би се рећи да су сви урадили колико су могли у оваквим околностима – „Зеленило” се потрудило да трава буде уредно поткресана, „Чистоћа” да и оно мало корпи за смеће на крају сваког дана буде испражњено, општинари и радници безбедносних служби да све функционише без инцидената...

Острво и његова плажа, међутим, још неће на спавање, јер одмах почиње организовани превоз чамцима са Земунског кеја. На сцену поново ступа Радован Раша Теодоровић, међу пријатељима познат и као Робинзон са Лида. Повратна карта стаје 200 динара, а деца до 15 година у пратњи родитеља возиће се бесплатно.

– Сезона је протекла без проблема кад је реч о безбедности купача и д посетилаца, имали смо солидну попуњеност овог излетишта, имајући у виду епидемиолошку ситуацију и прилично нестабилне временске прилике током лета. Неко ће можда рећи да општина ове сезоне није довољно уложила у Велико ратно острво, али догодила нам се епидемија вируса корона, која је свакако утицала и на улагања у нове садржаје – каже Дамир Ковачевић, заменик председника Општине Земун.

Ексклузивно за наш лист, Ковачевић открива да је земунска општина пре два дана послала граду неку врсту идејног пројекта за инсталирање фиксног, сталног моста који би спајао Земун с Ратним острвом.

Подсетимо, „Политика” је пре више година прва „начела” ову тему. У то време смо од једног бившег општинског функционера добили комплетно идејно решење за изградњу бетонско-дрвене ћуприје преко дунавског рукавца, али и скице пропратних објеката, попут видиковца с једне стране и туристичког насеља на самом острву. Овај пројекат, међутим, није заживео. Била је то добра идеја, али лоше замишљена реализација, јер се нису баш прецизно узеле у обзир велике промене водостаја Дунава.

Онда је на ред дошла и прича о Старом савском мосту и идеја да би он могао да буде постављен између Земунског кеја и Лида. Међутим, и ово је пропало, пошто су се грађани у анкети наводно изјаснили да желе да се стара ћуприја пресели на суво, у Парк Ушће.

Овог лета нека грађанска удружења поставила су пункт на Земунском кеју, испред улаза на понтон, где су заинтересовани грађани могли да потпишу петицију којом се тражи постављање пасареле до омиљене плаже. Углавном, како нам је и потврдио заменик председника општине Дамир Ковачевић, у канцеларију надлежних у градској управи стигао је предлог земунске општине. Или још путује, али свакако ће стићи.

Према Ковачевићевим речима, будући мост био би постављен на довољној висини која би омогућила да испод њега несметано пролазе чамци и друга пловила мањих димензија, чиме би било коначно решено дугогодишње незадовољство чамџија због пресецања пловног пута ка Лиду. Такође, том мосту не би шкодила ни непредвидива ћуд Дунава, који више пута у току године уме знатно да промени водостај. И коначно, лепоте Великог ратног острва биле би доступне љубитељима природе читаве године, а не само два месеца. Дугогодишњи сан Земунаца и других суграђана био би испуњен.

ТКЦ Земун: посета мања

Милена Божанић из Туристичко-културног центра Земун каже да је ове сезоне Велико ратно острво и његову плажу посетило мање људи него ранијих година. Број излетника свакако није достигао 10.000, колико просечно људи сваке године обиђе острво. Због неповољне епидемиолошке ситуације организатори су били принуђени да најављене спортске и друге манифестације сведу на минимум. Божанићева додаје и да је све време био очигледан труд да се поштује минимум мера у борби против ширења заразе.