Еволуција кривице Радета Марковића

Одлука Врховног суда Србије да преквалификује кривично дело за које је оптужен Радомир Марковић у предмету злочина на Ибарској магистрали, највеће је изненађење пресуде, изречене у четвртак после четвртог главног претреса. Три пута је бивши шеф Ресора државне безбедности био првостепено осуђен за кривично дело које се зове „помоћ учиниоцима после извршеног кривичног дела”.

У првој пресуди Окружног суда, судија је навео да је Марковић ослобођен оптужби да је организовао злочин, али да је оглашен кривим јер је извршиоцима помагао да уклоне трагове и осудио га на седам година затвора. Та пресуда је укинута са образложењем да није утврђено ко је наредио убиство Вука Драшковића. Затим су се на списку оптужених нашли Милорад Улемек, Бранко Берчек, Душко Маричић, Леонид Миливојевић, Драгиша Динић, Видан Мијаиловић и Бранко Ђурић, али Марковић на поновљеном суђењу поново бива осуђен због помагања учиниоцима после извршеног кривичног дела, овога пута на десет година затвора. Трећом пресудом осуђен је на осам година.

Раде Марковић је био на месту шефа ДБ-а када је ухапшен у фебруару 2001. године после признања двојице припадника Јединице за специјалне операције, Ненада Илића и Ненада Бујошевића, да су учествовали у злочину на Ибарској магистрали, Илић као возач камиона убице, а Бујошевић као „координатор” између њега и Радета Марковића. У његовом исказу из истраге пише да су они у паркираним возилима поред пута чекали наилазак колоне која је била мета, као и да га је у једном моменту на мобилни телефон позвао Радомир Марковић и повикао: „Шта чекате!? Крећите! Већ су прошли Степојевац!”.

Бујошевић се пред Врховним судом извинио Марковићу што „због њега седам година чами у притвору” и поновио да је његово признање из истраге било лажно и да је „изабран да призна” зато што живи у Лазаревцу и познаје терен.

После главног претреса, који је Врховни суд отворио други пут у својој историји, дугој 161 годину, судско веће је у пресуди преквалификовало кривично дело из оптужнице и огласило Марковића кривим за тешко убиство и за то најтеже кривично дело изрекло му и најтежу могућу казну – 40 година затвора.

– Нико осим Марковића није могао дати налог да се појачају мере праћења Вука Драшковића, као ни да се камион Државне безбедности извезе из базе. Марковић је створио план за извршење овог кривичног дела и са тим планом је упознао Милорада Улемека. Тај план је реализован тако што су сви испунили своје задатке и сви су својим радњама битно допринели извршењу кривичног дела. Илић је возио камион, Маричић, Бујошевић и Миливојевић су „обезбеђивали лице места”, а Берчек је дао знак кад камион треба да скрене – рекао је судија Драгомир Милојевић у усменом образложењу пресуде Врховног суда.

Он је објаснио да је одговорност Марковића утолико тежа што је он тада био начелник Ресора државне безбедности, „који треба да ради на откривању кривичних дела, а он је био важна карика у ланцу извршења овог кривичног дела, које без њега није могло да буде извршено”.

– Без значаја је чињеница коју су Илић и Бујошевић навели у признањима из истраге, да су мислили да се ради о терористима и албанској мафији, а то значи и да су знали да се у возилима налази већи број људи, јер људски живот и тело су заштићени законом. Свако убиство изазива узнемирење грађана, а овде је реч о нападу на председника једне политичке странке. Зато суд прихвата наводе из првостепене пресуде да је реч о историјском догађају – казао је судија Драгомир Милојевић.

Председник већа осврнуо се и на висину казни, али при том није споменуо казне од 15 година затвора, које су некима биле изречене пред Окружним судом.

– Овде је реч о најтежем кривичном делу за које је прописана најтежа казна, а суд је приликом одмеравања казне имао у виду допринос сваког од оптужених у извршењу. Смртна казна је у нашем законодавству постојала до 2001. године, када је замењена казном затвора од 40 година – рекао је Милојевић и додао да оптужени имају право жалбе трећем степену.

Марковићев адвокат Душан Машић напустио је судницу чим је чуо да је његов клијент оглашен кривим за тешко убиство. Тражио је за њега ослобађајућу пресуду. Извесно је да ће поднети жалбу.

Радомир Марковић је за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви правноснажно осуђен на 15 година затвора.