Претња Ирану диже цену нафте

Вест „Њујорк тајмса” да је Израел почетком месеца увежбавао велики напад на нуклеарна постројења Ирана, изазвала је јуче нови потрес на светском тржишту нафте. Информација да је преко 100 израелских ратних авиона Ф-16 и Ф-15 на простору источног Медитерана и делу територије Грчке проверавало прецизност могућег удара на Иран, дигла је цену барела за 2,55 долара на око 134,48 америчких долара. Драматична вест америчког дневника о новом нивоу борбене готовости израелске армије потврђује бојазан на светским берзама да ће геополитички фактори, поготово раст напетости на Средњем истоку, утицати на даљи, вероватно незадрживи раст цене стратешке сировине. Наговештаји да би Саудијска Арабија после викенд-самита у Џеди ипак могла да удовољи захтевима САД и повећа дневну производњу за најмање 200.000 барела, није јуче пресудно утицала на тренд цене барела.

У међувремену, историјски скок цене нафте на светском тржишту нагнао је Америку да покрене историјску дебату о неискоришћеним домаћим резервама црног злата.

Америка ником на свету, па ни себи, не може да објасни зашто баснословне резерве нафте којима располаже приобаље САД – већ пуних 27 година не користи, упозорио је ових дана угледни амерички дневник „Вол стрит џорнал”.

Дебата о неискоришћеним, а импозантним резервама нафте дуж америчког приобаља букнула је ове седмице на иницијативу председника Џорџа Буша млађег, баш уочи историјског Самита водећих произвођача нафте, потрошача, инвеститора и берзанских спекуланата поводом папрене цене барела (око 140 долара), заказаног за 22. јуни у саудијском летовалишту Џеди.

Неговани приморски пејзажи: од ексклузивног Малибуа на Пацифику, преко западне обале Флориде до аристократског Ки Бискејна на Атлантику и арктичких резервата, недре преко 86 милијарди барела резерви нафте и вероватно преко 60 билиона кубних стопа природног гаса – одавно знају у америчком Националном савету за нафту. 

Одлуком Конгреса САД 1981. године – у време када је галон бензина на америчким пумпама стајао 1,28 долара – сва истраживања нафте и гаса у приобаљу Америке до 200 миља пучине, забрањена су – због бриге о заштити људске средине. Призори нетакнуте природе летовалишта америчких богаташа превагнули су тада, у ери јефтине нафте, над стратешком потребом дугорочног обезбеђивања сировине за милионско тржиште САД.

Моћне нафтне компаније западног света, предвођене америчким Шевроном, Ексон Мобилом и Тексаком, главнину глобалне потере за нафтом усредсредиле су од тада на друге делове света: од Саудијске Арабије и Анголе до Казахстана и Бразила.

Дремеж на богаташким нафтоносним обалама САД пренуо је тек ових дана гнев просечног Американца који у години председничких избора плаћа преко четири долара за галон горива. На истеку мандата, председник САД Џорџ Буш млађи отворио је, наиме, ове седмице тему коју је иначе „заковао ” његов отац Џорџ Буш старији, у време док је столовао у Белој кући.

„Американци имају право да се питају колико бензин треба још да поскупи па да Конгрес, у коме демократе имају већину, нешто не предузме. На пример да укине мораторијум на забрану истраживања нафте у приобаљу САД. Ако Конгрес до распуста, који почиње 4. јула, не укине тај мораторијум, мораће да објасни америчкој нацији шта би по њима требало да се још деси па да учине нешто”, упитао се Џорџ Буш млађи, доводећи у питање оправданост закона који је његов отац „из еколошких разлога” увео, а Бил Клинтон председничким декретом учврстио са роком важења до 2012. године.

На америчкој политичкој сцени, питање да ли истраживати нафту у приобаљу САД или не, старо је више деценија. Вођа демократа у Конгресу Ненси Пелози је Бушов изненадни искорак ка либерализацији истраживања налазишта петролеума у територијалним водама САД одбацила као предизборни маневар, поново у служби интереса великих нафтних компанија САД. У међувремену, вест да САД поседује велико нафтоносно благо, а не користи га, наишла је широм света на озбиљну критику.

„С којим правом САД и западни свет данас траже од ОПЕК-а, а пре свега од Саудијске Арабије, да повећа производњу нафте, када сопствене приморске резерве нису осетно окрњили? Зашто Запад критикује извознике нафте што све више брину да део данашњих петро-резерви не ставе одмах на располагање туђим индустријама, већ оставе потомцима за експлоатацију у некој будућности?” Саудијски дневник „Дар ал Хајат” – уочи великог самита лидера водећих светских произвођача, купаца, инвеститора и берзанских спекуланата 22. јуна у Џеди – нема одговор на ове дилеме. Највећи светски извозник нафте (око девет милиона барела дневно) и најутицајнија чланица ОПЕК-а (удружење 13 водећих петро-снабдевача света), Саудијска Арабија озбиљно упозорава да папрена цена нафте на глобалном тржишту није резултат поремећаја у понуди и потражњи. „Нафте на тржишту има сасвим довољно. Свет, дакле не само ОПЕК или Саудијска Арабија, мора да преузме свој део одговорности за садашње ћудљиво стање на глобалном тржишту нафте”, преноси „Дар ал Хајат”.

Спекулација глобалних берзи да бушотине широм света убрзано пресушују, иначе један од главних катализатора садашњег, историјског скока цене барела (близу 140 америчких долара), сада из угла недодирнутих петро-резерви САД и доброг дела Европе, губе на уверљивости. Није чудо што амерички државни секретар Сем Бодман не очекује много од предстојећег самита у Џеди. Венецуела, један од водећих америчких снабдевача нафтом, већ је најавила да неће послати представника у Џеду. „Нема разлога да излазимо у сусрет захтевима Запада”, нагласио је министар енергетике Рамирез.

„САД не очекују да ће Саудијска Арабија после самита у Џеди знатније повећати производњу. Изгледи да нафта на светском тржишту знатније појефтини нису велики”, тмурно је најавио Бодман.

-----------------------------------------------------------

Западни нафташи на мала врата у Ираку

(/slika2)Да ли се ирачки рат исплатио квартету водећих нафтних фирми западног света? Користећи рупу у ирачком законодавству, четири компаније Ексон Мобил, Шел, Тотал и Бритиш петролеум надају се да ће се од јула вратити на бушотине са којих их је пре 36 година отерао покојни Садам Хусеин, пише „Њујорк тајмс". Петро-квартет ових дана приводи крају дугогодишње преговоре са ирачком државном нафтном компанијом: потписивање споразума о повратку на нека од најбогатијих налазишта најквалитетније нафте на свету очекује се 30. јуна. Чињеница да су бројне руске, кинеске, малезијске компаније пријавиле интерес да покрену нови талас петро-истраживања у Ираку није била довољна за покретање јавног тендера за будуће концесије. У образложењу предстојеће одлуке о додели баснословно вредног посла западном нафташком квартету, ирачка државна петро-компанија наводи да стручњаци Ексон Мобила већ пуне четири године дају бесплатне савете домаћој индустрији. Америчка амбасада у Ираку одбила је да коментарише питање да ли је амерички саветник при ирачком министарству нафте утицао на најављену одлуку о додели посла. Ирак планира да до краја 2008. покрене извоз три милиона барела нафте дневно.

-----------------------------------------------------------

Кинеско поскупљење уздрмало светске берзе

Кини је јуче успело што Америци већ месецима не полази за руком: да једном вешћу обори цену нафте на светском тржишту, пише јучерашњи „Вол стрит џорнал". Наиме, САД већ месецима безуспешно врше притисак на водеће извознике да повећају производњу и тако утичу на обарање цене нафте. Светске берзе јуче су муњевито реаговале на вест да је Кина повећала малопродајне цене горива за чак 18 одсто. На вест о том поскупљењу, првом од новембра 2007. године, цена барела на светским берзама пала је за чак 4,75 долара на 131,93 долара. Поскупљење горива на тржишту другог светског купца нафте, на берзама су протумачили као могућу шансу за обуздавањем кинеских апетита за „црним златом".

Званични Пекинг је најновије поскупљење бензина образложио потребом да обузда растућу потрошњу енергије и заустави раст инфлације. Са новом ценом од 75 америчких центи за литар, бензин је у Кини и даље за четвртину јефтинији него у САД и за трећину него у Великој Британији. Већина аналитичара је очекивала да Пекинг неће мењати субвенционисане цене горива до Олимпијских игара у августу, да би избегла било какав наговештај социјалних немира.