Саркози: Нема Србије у ЕУ без Лисабона

Од нашег сталног дописника
Брисел, 20. јуна – Француска се залаже да Србија, која је пуно пропатила последњих година, приступи Европској унији, па је потребно да јој се пошаљу позитивни сигнали. Али Србија ће бити добродошла тек када се реши криза. Ако не буде Лисабонског споразума, онда се враћамо на Споразум из Нице који предвиђа Унију са 27 чланица. То значи да нема даљег проширења – рекао је председник Француске Никола Саркози, данас у Бриселу после Самита шефова држава и влада земаља ЕУ. Он је објаснио да се „Француска залаже за проширење на западни Балкан, али да би до тога дошло потребне су нове институције”.

– Јасно кажем, без нових институција ЕУ нема проширења. Јесам за проширење, али најмање што морамо да очекујемо јесте да ЕУ реформише своје институције пре него што дође до проширења – рекао је Саркози.

Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је да без примене Лисабонског споразума следи повратак на Уговор из Нице, који не предвиђа проширење Уније новим државама. Меркелова је одговарајући на питање новинара „Да ли то важи за Хрватску?” одговорила: „И Хрватска је држава”.

Ипак, у незваничним коментарима учесника Европског самита преовладава мишљење да изјаве Саркозија и Меркелове пре свега треба да истакну важност прихватања Лисабонског уговора и ставе до знања државама које још нису потврдиле његову ратификацију да не рачунају да ће бити измена Споразума из Нице.

На данашњу изјаву Саркозија, одмах је реаговао званични Загреб. Хрватски председник Стипе Месић је објаснио да се изјава председника Француске не односи на Хрватску, а премијер Иво Санадер је изјавио да је добио уверавања из Владе Француске да је Хрватска „на безбедној страни”.

– Ако је нешто договорено, ако су се договориле државе, онда се то мора спровести и према томе, на Хрватску се то неће односити – казао је Месић.

– Циљ је послати поруку, не само Ирцима, него и Чешкој, Пољској и Шведској, и свима који још имају недоумица у вези са ратификацијом, а не зауставити западни Балкан на путу евроинтеграција. Уз то, Саркози никада неће пропустити прилику да пошаље поруку Турској да није добродошла у ЕУ – тврди „Политикин” извор близак Европској комисији.     

„Најпре морамо да решимо питање Лисабонског споразума, па онда да разматрамо проширење Европске уније”, рекао је Јанез Јанша, словеначки премијер. Он је навео да је „уверен да ће се пронаћи излаз из те ситуације пре него што било која земља буде зрела за коначну одлуку о чланству у Унији” и да „Европска комисија изгледа уопште нема намеру да успори преговоре о чланству”.

– Зато не видим никакве посебне разлоге да се у овој ситуацији усредсредимо на питање проширења и говоримо о томе као о кључној жртви садашњег застоја – објаснио је Јанша. Он је нагласио да Ирској, као и другима, неће бити постављани никакви рокови. 

У званичним закључцима Европског самита потврђена је пуна подршка европској перспективи западног Балкана. Наглашено је да је ЕУ перспектива и даље најважнија за стабилност, помирење и будућност на западном Балкану. „Након недавног потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија може да убрза свој напредак ка ЕУ, укључујући и добијање статуса кандидата, чим се испуне услови у складу са закључцима Савета министара ЕУ од 29. априла”, наводи се, између осталог, у закључцима Самита.

Самит ЕУ није донео конкретне предлоге за решење кризе изазване одбијањем „Лисабона”, већ је одлука одложена за 15. октобар и наредни самит. Али бриселска администрација је изашла у јавност с предлогом краткорочних и дугорочних мера за смањење цена хране и горива. Објашњено је да ће бити предузете посебне мере за развој рибарске индустрије. 

– Државе не могу сопственим мерама да реше питање високих цена горива и хране без помоћи Европске уније, али и ЕУ треба помоћ држава чланица – рекао је Хуан Мануел Барозо, председник Европске комисије, рано јутрос у обраћању после првог дана дводневног Европског самита у Бриселу.