Sarkozi: Nema Srbije u EU bez Lisabona

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 20. juna – Francuska se zalaže da Srbija, koja je puno propatila poslednjih godina, pristupi Evropskoj uniji, pa je potrebno da joj se pošalju pozitivni signali. Ali Srbija će biti dobrodošla tek kada se reši kriza. Ako ne bude Lisabonskog sporazuma, onda se vraćamo na Sporazum iz Nice koji predviđa Uniju sa 27 članica. To znači da nema daljeg proširenja – rekao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi, danas u Briselu posle Samita šefova država i vlada zemalja EU. On je objasnio da se „Francuska zalaže za proširenje na zapadni Balkan, ali da bi do toga došlo potrebne su nove institucije”.

– Jasno kažem, bez novih institucija EU nema proširenja. Jesam za proširenje, ali najmanje što moramo da očekujemo jeste da EU reformiše svoje institucije pre nego što dođe do proširenja – rekao je Sarkozi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je da bez primene Lisabonskog sporazuma sledi povratak na Ugovor iz Nice, koji ne predviđa proširenje Unije novim državama. Merkelova je odgovarajući na pitanje novinara „Da li to važi za Hrvatsku?” odgovorila: „I Hrvatska je država”.

Ipak, u nezvaničnim komentarima učesnika Evropskog samita preovladava mišljenje da izjave Sarkozija i Merkelove pre svega treba da istaknu važnost prihvatanja Lisabonskog ugovora i stave do znanja državama koje još nisu potvrdile njegovu ratifikaciju da ne računaju da će biti izmena Sporazuma iz Nice.

Na današnju izjavu Sarkozija, odmah je reagovao zvanični Zagreb. Hrvatski predsednik Stipe Mesić je objasnio da se izjava predsednika Francuske ne odnosi na Hrvatsku, a premijer Ivo Sanader je izjavio da je dobio uveravanja iz Vlade Francuske da je Hrvatska „na bezbednoj strani”.

– Ako je nešto dogovoreno, ako su se dogovorile države, onda se to mora sprovesti i prema tome, na Hrvatsku se to neće odnositi – kazao je Mesić.

– Cilj je poslati poruku, ne samo Ircima, nego i Češkoj, Poljskoj i Švedskoj, i svima koji još imaju nedoumica u vezi sa ratifikacijom, a ne zaustaviti zapadni Balkan na putu evrointegracija. Uz to, Sarkozi nikada neće propustiti priliku da pošalje poruku Turskoj da nije dobrodošla u EU – tvrdi „Politikin” izvor blizak Evropskoj komisiji.     

„Najpre moramo da rešimo pitanje Lisabonskog sporazuma, pa onda da razmatramo proširenje Evropske unije”, rekao je Janez Janša, slovenački premijer. On je naveo da je „uveren da će se pronaći izlaz iz te situacije pre nego što bilo koja zemlja bude zrela za konačnu odluku o članstvu u Uniji” i da „Evropska komisija izgleda uopšte nema nameru da uspori pregovore o članstvu”.

– Zato ne vidim nikakve posebne razloge da se u ovoj situaciji usredsredimo na pitanje proširenja i govorimo o tome kao o ključnoj žrtvi sadašnjeg zastoja – objasnio je Janša. On je naglasio da Irskoj, kao i drugima, neće biti postavljani nikakvi rokovi. 

U zvaničnim zaključcima Evropskog samita potvrđena je puna podrška evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Naglašeno je da je EU perspektiva i dalje najvažnija za stabilnost, pomirenje i budućnost na zapadnom Balkanu. „Nakon nedavnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se ispune uslovi u skladu sa zaključcima Saveta ministara EU od 29. aprila”, navodi se, između ostalog, u zaključcima Samita.

Samit EU nije doneo konkretne predloge za rešenje krize izazvane odbijanjem „Lisabona”, već je odluka odložena za 15. oktobar i naredni samit. Ali briselska administracija je izašla u javnost s predlogom kratkoročnih i dugoročnih mera za smanjenje cena hrane i goriva. Objašnjeno je da će biti preduzete posebne mere za razvoj ribarske industrije. 

– Države ne mogu sopstvenim merama da reše pitanje visokih cena goriva i hrane bez pomoći Evropske unije, ali i EU treba pomoć država članica – rekao je Huan Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, rano jutros u obraćanju posle prvog dana dvodnevnog Evropskog samita u Briselu.