„Златни лав” под маскама

У данима када се широм Италије и у земљама ЕУ повећава број новозаражених вирусом корона, уз строго прописане заштитне мере, ношење маски и мерење температуре на улазима у све затворене просторе, на Лиду је почело одржавање 77. Венецијанског фестивала.

Славна Мостра је тако први фестивал који се физички одржава од почетка пандемије. Наравно, у смањеном програмском капацитету (укупно 60 филмова у само пет категорија), ограничено кретање и уз видно бројно одсуство аутора и филмских професионалаца из земаља изван шенгенске зоне (они који ипак буду стигли мораће пре путовања да покажу негативан тест и да се по доласку још једном тестирају у Венецији), али и оних који би по повратку из Венеције морали у четрнаестодневни карантин у домицилним земљама унутар Европске уније.

Ово несвакидашње издање најстаријег фестивала на свету први пут после 11 година почело је италијанским филмом – романтичном драмом „Везе” Данијела Лукетија, једним од (чак) пет италијанских дела које је Алберто Барбера уврстио у главни програм. У борби за „Златног лава” и пред судом званичног жирија на чијем је челу аустралијска глумица Кејт Бланчет (у чланству су и њен амерички колега Мет Дејмон, француска глумица Лудивин Сањије, редитељи Кристијан Пецолд и Кристи Пују), тако су се сада нашли: Ђанфранко Роси са „Ноктурном”, Ема Данте са „Сестрама Макалусо”, Сузана Никјарели са „Госпођицом Маркс” и Клаудија Ночеа са филмом „Оче наш”.

Четири Италијана су у конкуренцији са осталих 14 имена из остатка света (само 18 филмова се такмичи за „Златног лава”), међу којима је и име легендарног руског редитеља Андреја Кончаловског, честог „становника” венецијанске Мостре. Кончаловски се сада такмичи са филмом „Драги другови” чија је прича базирана на истинитом догађају из 1962. године, о побуни фабричких радника у Новочерску угушеној у крви (информација о овом догађају никада званично није била објављена). Од редитељских имена који привлаче већу пажњу ту су и ирански аутор Мађид Мађиди, награђивани Индијац Чајтани Тамхане, кинеска редитељка Клое Џао која живи у Америци. Чињеница је да је Кан, иако се није одржао у мају, објавом програма и стављањем своје ознаке на сваки одабрани филм, ипак покупио најбољи кајмак. Многа славна имена одабрала су да на шпицу својих филмова ставе „палму” радије него да их дају Венецији...

И тако, овогодишњи Венецијански филмски фестивал по много чему толико мало личи на себе, али фестивалски челник Алберто Барбера каже да је ипак сачувао своје срце и да и ове године носи оптимизам и наду да ће свет победити пандемију и постати бољи и хуманији. До краја фестивала (12. септембра) британској глумици Тилди Свинтон и хонгконшкој редитељки Ан Хуи биће уручени „Златни лавови” за животно дело...

Српска „Оаза” у независном програму „Дани аутора”

Филм „Оаза” Ивана Икића („Варвари”), настао у копродукцији Србије са Холандијом, Словенијом, БиХ и Француском, већ je приказан у оквиру угледног, а финансијски и организационо потпуно од Мостре независног, програма „Дани аутора” за који је и одабран.

Радња Икићевог филма смештена је у окриље Дома за незбринуту децу и прича се врти око љубавног троугла између две девојке и једног младића (тумаче их дебитанти Валентино Зенуни, Тијана Марковић и Мирјана Новаков), њихове свакодневице и односа са васпитачима (Маруша Мејер, Горан Богдан)...