Царство корупције и безакоња (2)

Заремба описује и друге примере безвлашћа, криминала и корупције на Косову. Џезиде Зођани је отпуштена после 29 година рада на железници, уз још 19 радница. Унмик је отерао жене са радним искуством, а задржао неискусне младиће. Жалиле су се суду на дискриминацију. Биле су одбијене јер "Унмикове одлуке се не могу доводити у питање", он је изнад косовских закона. "Зар је могуће да принципи којима УН учи друге не важе за ову организацију?", ишчуђавала се Зођанијева. Тачно тако, одвраћа Заремба. Постоје само две области у Европи чији се грађани не могу обратити Суду за заштиту људских права у Стразбуру: Белорусија и Косово.

У трећем наставку серијала о Косову новинар се бави и поучним случајем Бедрија Шабанија, царинског службеника који је изгубио посао зато што је указао на злоупотребе на свом радном месту. Са исцрпном документацијом која доказује да је неколико шефова царине примало мито од шверцера, Шабани је отишао у полицију УН. Време је пролазило, али се ништа није догодило. Онда се обратио новинарима.

"То је било храбро, и у складу са оним што је УН проповедао на Косову, али глупо, јер си могао бити упуцан и због мањих ствари. Ипак, био је то погодак. Шеф царине је био ухапшен. Али, ускоро и пуштен, по налогу судије УН. Случајно, шеф Унмика је у то време био немачки дипломата Михаел Штајнер, који је био интиман са ћерком једног од шефова царине, који је, опет, био најбољи пријатељ ухапшеног. Шабани одлучи да пише генералном секретару УН Кофију Анану, који је, како су му објаснили, највиша инстанца на Косову и Метохији.

Велика грешка. Шабани је најурен с посла. Суд у Приштини отказ проглашава незаконитим, али шеф царине Унмика одбија да призна одлуку суда – кога су поставиле УН и који доноси пресуде на основу закона УН – и нико га на то не може присилити.

На Косову има на хиљаде Шабанија и Зођанијевих за које УН представљају безвлашће и губитак свих илузија", запажа Заремба. Он цитира Марека Антонија Новицког, пољског стручњака за међународно право, који је пет година радио као омбудсман на Космету: "Косово је, са правног аспекта, црна рупа Европе. Као у Кафкином роману, УН треба да штите људска права, док истовремено остављају људе без икаквих законских средстава да траже примену тих права."

На крају серије о злоупотребама на Косову, Заремба поручује читаоцима: "Ако мислите да ти проблеми немају никакве везе са вама, допустите да вас обавестим да косовска мафија данас растура хероин у Калмару и води трговину белим робљем у Ослу. А по свој прилици ће спонзорисати владу у Приштини кад покрајина једном добије своју независност."

-----------------------------------------------------------

Одбрана Грачанице

Једна од свега неколико добрих ствари које је Маћеј Заремба имао да каже о ангажману међународних снага на Косову односи се на храброст шведских војника у одбрани Чаглавице и Грачанице, 17. марта 2004. године, у "најважнијој оружаној интервенцији у којој је Шведска учествовала у последњих сто година". У тексту насловљеном "Јунаштво, храброст и пластичне чарапе", новинар се згража над чињеницом да је, у присуству 17.000 војника НАТО-а и 4.000 полицајаца УН, 200 албанских екстремиста ("хулигана") изазвало сукоб у којем је 900 људи рањено, 19 погинуло, уништено тридесетак цркава, спаљено 700 кућа...

"Кад су почели да бацају Молотовљеве коктеле на српски манастир из 16. века, поручили су немачким војницима у Кфору да им неће недостајати ни длака с главе ако се мирно склоне, у супротном ће страдати. Немци су повукли своја оклопна возила и са стране посматрали како манастир гори. Њихов генерал Холгер Камерхоф је рекао да су поступили у складу са правилима, која их обавезују да штите животе људи, али не и зграде. Исто су урадили и Французи, под чијом заштитом су били манастир Дреница и све српске куће у Свињарима", преноси Заремба.

"Шведски одред, у којем је, под командом потпуковника Ханса Хекансона, било Чеха, Финаца, Словака и Ираца, поступио је, међутим, по савести. Од 700 војника, 35 је било рањено у успешној одбрани Чаглавице и Грачанице. Хекансон ми је рекао да би, по његовој процени, цела Србија била на ногама да је спаљен манастир од пресудне историјске важности за њихов народ." Одважног потпуковника и његових 20 војника Шведска је наградила орденом за храброст, а њихов командант, генерал Андерс Бренстром, добио је медаљу НАТО-а.