Мрави на перју чворака

Птице се купају много чешће него што се то мисли, током читаве године, чак и кад је веома хладно. Купање им помаже да касније очисте перје. Птичије купање везано је са одређеним покретима. Ако птица стоји у плиткој води, купање чини покретањем главе, крила и у мањој мери репа.

Већина копнених птица само стоји у води, јер би веће купање носило са собом више опасности него од птица грабљивица. Водене птице, међутим, купају се док пливају у води, обично гњурајући главу и прса, а потом их нагло подижући, након чега им се вода слива низ леђа. Оне већином трљају главу постранце дуж бокова и склопљених крила, или ударају крилима по води, прскајући се.

Птице које гацају по води – бекасине, позвиждачи и друге, купају се стојећи у води. Ластавице, чиопе и сличне птице купају се у брзом лету. Оне се склопљених крила бацају у воду и одмах излећу из ње. Тако се за кратко време потпуно окупају, а у врућим данима и расхлађују. То чине и неке друге птице.

Супротно купању птица је прашење. Птице обично праве рупу у сувој земљи или песку, чепркајући ногама или седећи и проширујући удубину покретима тела. Затим се праше покретима тела и ногу, често трљајући кљун и главу у прашини.

После доброг прашења птице снажно стресају прашину, а затим почиње чепркање, чишћење и глађење перја кљуном. Врапци се често праше у групама. Праше се и копци, сове, пупавци и многе друге птице.

Пољске коке – фазани, јаребице и препелице, затим птице које живе у сувим и песковитим подручјима, редовно се праше уместо да се купају. На неки начин то је „суво прање”.

Нико поуздано не зна зашто неке птице, рецимо чворци и креје, стављају мраве на перје, или пуштају да им мрави трче по перју. Сматра се да мравља киселина, коју при том излучују мрави, служи као средство за дезинфекцију. На сличан начин делује димљење, када неке птице седе у близини димњака нашушуривши перје.

Косови се могу видети како се извесно време сунчају с раширеним крилима и репом, отвореним кљуном и с главом окренутом у страну. Не зна се тачно зашто то чине, али се претпоставља да топлота тера спољашње паразите да се крећу, а то омогућује птицама да их се лакше реше.

Након наведених радњи следи чишћење, сређивање перја наношењем масноће кљуном. Птице проведу много времена пажљиво провлачећи свако перо кроз кљун. На тај начин га чисте, заглађују или наносе масноћу из тртичне жлезде, коју претходно узимају кљуном.

Неке птице, које живе у паровима, чисте перје једна другој. Масноћа одржава перје и чини да оно не пропушта воду.

Поред машћења, неке птице негују перје „сувим прањем”, пудрањем. Пудер је, условно названо, настао од посебних пера која се распадају у ситне честице, што личи на пудер. Овим пудером птица чисти перје од слузи и друге прљавштине. Чапље, на пример, имају кљун налик на четку и користе га за неговање перја. Делове с пудрастим перјем имају и папагаји, али и неке друге птице.