Од БЈРМ до Северне Македоније – пут дуг 29 година

Специјално за „Политику”

СКОПЉЕ – У историји македонске државе 8. септембар 1991. године остаће упамћен по историјском јединству свих њених грађана, посебно Македонаца и Албанаца. Чак 95 одсто становништва одговорило је потврдно на референдумско питање: „Да ли сте за самосталну Македонију с правом да ступи у будући савез са сувереним државама Југославије?”

Председник Киро Глигоров, као искусан политичар, након успешног референдума, прогласио је своју државу први пут самосталном, независном и сувереном од СФРЈ, коју су већ разарали оружани сукоби. У миру и без иједног испаљеног метка. ЈНА се повукла мирно по договору који су договорили генерал Благоје Аџић и Глигоров.

Први председник Собрања и потписник првог Устава државе Републике Македоније Стојан Андов (94) за македонски лист „Вечер” каже: „Дан 8. септембар остаће велики датум у нашој историји и на њега треба да гледамо с таквим смислом, без обзира на тековине политичких расправа. Од тада смо независни и, без обзира на све, ипак остајемо независна држава. Имали смо доста лутања, очекивања којима се надају грађани од 1991. Године, а која до краја нису испуњена. Наша оријентација ка европском путу треба да остане истрајна како бисмо постали чланови европске породице.”

Глигоров је тада заступао тезу да су евроатлантске интеграције главна стратешка путања државе. Како је говорио и записао у својим мемоарима, о чему сведочи и аутор ових редова из многобројних разговора са Глигоровим, плашио се реалне територијалне поделе Македоније. Како је тада говорио, Русија је слаба и једино је Запад, односно НАТО, место где је могао да затражи заштиту.

Двадесет осам година након осамостаљења, Македонија је приморана да мења Устав и назив државе у Републику Северну Македонију. Ово је био резултат четвртвековног преговарања са Грчком око спора због имена државе. Оно што провејава у политичким, дипломатским, па и новинарским круговима јесте теза да је атентат на Глигорова покушан управо због одбијања да промени име државе, за шта су му Грци нудили чак милион долара.

Британци су му поставили замку прихватањем назива државе за чланство у УН – FYROM, односно Бивша Југословенска Република Македонија. Британци су му говорили да ће се ово име користити само неколико месеци. Одужило се на 25 година. Мистериозна смрт другог председника Републике Македоније Бориса Трајковског, кадра ВМРО-ДПМНЕ, такође се везује за одлуку о неслагању с променом имена. Званично, за њега је потврђено да је погинуо у авионској несрећи са својим тимом, са којим је летео из Скопља за Мостар.

Након овако високих цена које је платила македонска држава, она је данас 30. чланица Северноатлантске алијансе и очекује почетак преговора за чланство с Европском унијом.

Оно што је карактеристично за период откако је ова суседна држава Србије независна, самостална и суверена јесте да су и грађани и све политичке партије били јединствени у прихватању остваривања своје државе изласком из СФР Југославије, чак и да су њихови заједнички циљеви евроатлантске интеграције. Но, највеће политичко трвење постоји управо међу самим Македонцима, који су окупљени око две највеће парламентарне партије – СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ. Да би држава могла да функционише, увек су међу њима били Албанци, од партије ДПА до партије ДУИ, која већ 17 година има одлучујућу улогу у формирању власти.

Већ сада се зна да ће непосредно пред следеће изборе улогу премијера имати кадар партије ДУИ. По Пржинском договору, он ће водити владу до 100 дана, али ако дође до компликација, моћи ће и дуже. Влада и премијер, по Пржинском договору, имаће пун капацитет права, не само у вези с припремом избора, као што има техничка влада. То је не тако давно објаснио и први потпредседник владе Артон Груби. Није искључено да би управо он могао да постане и први Албанац премијер.

Новоформирана влада нагласила је приоритете на спољнополитичком и унутрашњом плану, истичући да су Северној Македонији, након уласка у НАТО, отворена и врата ка ЕУ, чиме се ствара нови углед државе. Премијер Северне Македоније Зоран Заев, на свечаности обележавања 29 година независности, најавио је да ће његова земља продужити путем који је већ трасирала – као грађанска држава, слободна отаџбина свих грађана и етничких заједница, друштво за све са европском будућношћу. Председник државе Стево Пендаровски подржао је Заева у напорима за преговоре с ЕУ и позвао све парламентарне политичке партије на консензус.

Одговор опозиције Пендаровски и Заев добили су већ следећег дана. Партија ВМРО-ДПМНЕ  демонстрацијама захтева нове ванредне парламентарне изборе. Њен председник Христијан Мицкоски у видео-честитки поводом Дана државности оценио је да тренутно „државом управља мафија” и да је „земља потопљена криминалом и корупцијом”.