Са границе правац у ковид амбуланту

Грађани Србије који се буду враћали из европских земаља од петка у 18 сати биће стављани под одређену врсту обавезног надзора. То заправо значи да ће по повратку у земљу морати да се јаве у року од 24 сата у ковид амбуланту дома здравља којем припадају. Та одлука је донета јуче након седнице Кризног штаба за сузбијање ковида 19 како би се спречио ризик од преношења короне.

Како за „Политику” истиче професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба, уколико се неко оглуши о ову меру и не јави у ковид амбуланту, онда он прави прекршај, који ће се санкционисати. За то ће бити задужена санитарна инспекција. Они ће имати увид у податке ко се од грађана јавио, а ко то није учинио. Ковид амбуланте ће имати својеврсну нулту зону где ће се ови људи јављати, како се не би мешали са онима који долазе са симптомима короне. Они ће давати податке здравственим радницима о томе где су путовали, колико су били на путу, како се осећају, да ли су имали неке тегобе...

– Надзор има превентивни карактер и траје 10 дана. Тиме утичемо на самосвест и одговорност људи. Али треба знати да је он обавезан. Обавештење о надзору и правилима грађани ће добијати на граничним прелазима приликом уласка у земљу – каже наш саговорник.

Мислили смо да овај начин пооштримо мало мере и да обавежемо људе да морају да се јаве здравственим службама. Уколико се неко буде оглушио о ову меру, направиће прекршај. Када дође у ковид амбуланту, лекар ће видети какво је здравствено стање особе. Уколико има неке тегобе иде на друге претраге и тестирање, а уколико је добро, враћа се кући. Нова мера је доста ублажена у односу на оне за које смо можда мислили да ће бити уведене. То је посебно важно за повратнике из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и Албаније, где многи наши грађани летују – каже наш саговорник.

Постоје претпоставке да се тренутно на одмору изван Србије налази око 75.000 људи. Др Тиодоровић напомиње да он не зна тачан број, али да многи нису отишли преко туристичких агенција него у сопственој режији.

Питање које се поставља јесте због чега одмах јуче није почела с важењем нова мера и како људи који долазе у Србију у наредна три дана треба да се понашају.

– Уколико имају тегобе, те особе би одмах требало да се јаве лекару. Дали смо људима неколико дана да могу да се врате по старим правилима. То је једна прелазна мера. Исто тако, уколико се ситуација погорша, ми ћемо увести нове мере, које ће бити строже. То би могло да значи да бисмо увели обавезно ПЦР тестирање на корону и за наше грађане приликом повратка у земљу. Ако нема тест, онда ће морати да иде на обавезно тестирање, без обзира на то да ли има или нема тегобе. С друге стране, уколико се ситуација буде побољшала, онда ће доћи до попуштања мера – рекао је др Тиодоровић.

Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, заменица директора Института за јавно здравље и чланица Кризног штаба, позвала је све грађане да се до петка врате у Србију, јер ће након тога почети надзор, који не подразумева карантин и самоизолацију. На који ће се начин тачно надзор спроводити, она није прецизирала, рекавши да ће то бити дефинисано и објављено наредних дана.

– Надзор ће подразумевати одређену динамику јављања релевантним здравственим службама, с циљем да се потенцијални унос вируса у нашу земљу стави под контролу. Кризни штаб је донео ту одлуку због повећања броја заражених у региону, али и у свим европским земљама, од краја августа. Црна Гора је трећа по учесталости оболевања у Европи и као таква представља ризик, а број заражених се повећава и у нашој земљи, с обзиром на то да велики број наших грађана борави у тој суседној држави. На високом месту се налазе и Хрватска и Босна и Херцеговина. То напомињемо зато што је велики број наших грађана у тим земљама. Примећен је код нас благи скок броја заражених у односу на претходне недеље, што је био сигнал да Кризни штаб мора да преузме даље кораке како се ситуација не би погоршала – нагласила је др Кисић Тепавчевић.

Она је појаснила да је код нас тренутна епидемиолошка ситуација повољна, али да грађани у поменутим земљама представљају опасност за ширење заразе. По њеном мишљењу, наш здравствени систем је у претходном периоду показао колико може да ради у ванредним околностима и сада је врло спреман и има довољно велике капацитете уколико дође до повећања броја оболелих.