Американци не желе „убрзану” вакцину против ковида 19

Мање од 50 дана пред изборе, шеф Беле куће ове седмице поручује да вакцина против вируса корона стиже „за неколико недеља”, не откривајући на чему заснива оптимизам. Јасно је да би му то био адут у трци за реизбор, мада најновије анкете показују да већина Американаца не верује Доналду Трампу кад је реч о вакцини и да би само 40 одсто пристало да је прими у овом тренутку.

Додатно неповерење изазивају фармацеутске куће, и то не само руске и кинеске. Америчке научнике и регулаторе непријатно је изненадила чињеница да британско-шведска компанија „Астра Зенека” заједно са Оксфордом наставља испитивање своје вакцине, иако није јасно предочила јавности због каквог нежељеног ефекта га је на недељу дана паузирала. Један од испитаника у УК, према наводима медија, добио је вирусну упалу кичмене мождине, а компанија није разјаснила да ли потенцијално озбиљно неуролошко обољење има везе с вакцином. У јулу, кад је такође стопирала испитивање јер је један учесник добио мултиплу склерозу, речено је да болест нема везе с њом.

Незадовољни транспарентношћу Британаца, амерички регулатори су решили да не наставе испитивање у САД бар још неколико дана, док не обаве сопствену истрагу. Оксфорд је у међувремену наставио, рекавши да су нежељене реакције „очекивани” део обимног тестирања. Америчким научницима је разумљиво да компаније имају пословне тајне, али сматрају да је недопустиво да скривају информације од јавности, посебно кад се зна да је њихова влада дала милијарде новца пореских обвезника да помогне развој вакцине, пише „Њујорк тајмс”.

Када је Русија у августу прва у свету регистровала вакцину против ковида 19, многи су јој замерили да је превише убрзала процедуру. Иако грађани свуда јасно поручују да не желе журбу науштрб безбедности, и на Западу се разматрају пречице у регулаторном процесу како би се што пре нашло решење за вирус који је заразио 30 милиона људи у свету, а убио 900.000.

„Фајзер” је најавио да ће у октобру тражити хитно одобрење вакцине, не наводећи када ће дозволити независном тиму да утврди да ли је довољно безбедна и ефикасна. Лондон је почетком месеца одобрио убрзани поступак за дистрибуцију вакцине, ако нека буде готова до краја 2020, без чекања да се о томе изјасни Европска агенција за лекове (ЕМА), у чијој је надлежности УК до почетка следеће године. „Политико” пише да се и земље ЕУ спремају да у случају нужде искористе „рупу” у европском закону: да у ванредној здравственој ситуацији чланице имају право да привремено одобре дистрибуцију медицинског производа пре централног лиценцирања у ЕМА. Белгија и Хрватска су потврдиле да разматрају дистрибуцију вакцине без лиценце ЕМА.

Како би уверили јавност да неће под притиском политичара правити пречице, девет водећих компанија је 8. септембра потписало завет да ће сачувати интегритет научног процеса. Ипак, има још детаља који буде сумњу. „Астра Зенека” је с већином земаља с којима је уговорила купопродају вакцине успела да обезбеди заштиту од кривичне одговорности у случају нежељених ефеката. ЕУ је изгледа успела да издејствује поделу одговорности држава с фармацеутима. САД имају закон из 2005. који онемогућава тражење одштете за нежељене ефекте производа којима се контролише здравствена криза. „Њујорк тајмс” наводи да ниједна од три компаније у напредној фази испитивања у САД („Модерна”, „Фајзер”, „Астра Зенека”) није објавила протоколе и анализе планова како би независни научници могли да их испитају. У међувремену, Москва, упркос великој скепси Запада, па и дела својих грађана, наставља вакцинацију „спутњиком пет”. „Москоу тајмс” пише да је прву дозу примило око 300 грађана, а да је сваки седми имао благе нежељене ефекте – температуру или бол у мишићима на један дан.

У најбољој ситуацији је Кина, из које је вирус почео да се шири, али је успешно обуздала епидемију и тренутно региструје свега десетак „увезених” случајева дневно. Шеф кинеског центра за заразне болести рекао је да у таквој ситуацији свеобухватна вакцинације неће ни бити потребна, пренео је „Чајна дејли”. Неколико кинеских вакцина је у напредној фази клиничких испитивања, а неке се већ експериментално дају ризичним групама.