„Иван Сидоренко” кренуо у помоћ „Академику Черском”

„Иван Сидоренко”, специјализовани руски брод за претовар цеви високих профила, испловио је из Санкт Петербурга за немачку луку Мукран – логистичку базу изградње „Северног тока 2”, где се очекује данас, известио је јуче Ројтерс. Брод „Иван Сидоренко” допремиће цеви како би омогућио руском броду „Академик Черски” да заврши гасовод „Северни ток 2”, додао је јуче руски „Комерсант”, без објављивања извора те информације. Да ли градитељи руско-западноевропског гасовода у жижи трансатлантске геоенергетске кавге стварно настављају с припремама „финиша” последњих стотинак километара гасовода, неизвесно је. Било како било, „Академик Черски” – једини руски брод који је у стању, уз неке битне преправке, да постави цеви најављеног гасовода на Балтику – стоји у Мукрану већ 110 дана. Тамо је данима усидрен још један руски специјализовани брод: „Фортуна”. Тандему „Черски” – „Фортуна” сада се, изгледа, придружује и „Иван Сидоренко”, примећен јуче на Балтику између Шведске и Пољске.

И док руска поморскограђевинска флота надомак стратешке немачке луке на Балтику јача, противници завршетка „Северног тока 2” у Европи, нарочито после случаја „Наваљни”, све су гласнији, а њихове критике на рачун подршке Берлина том пројекту све оштрије. „Онима који заговарају ближе везе с Русијом кажем да тровање Алексеја Наваљног усавршеним хемијским агенсом није за занемаривање. Та матрица се неће променити и ниједан гасовод то неће променити”, упозорила је у среду Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије (ЕК). Кремљ је хитро реаговао на ову њену оцену. Реч је о „политички засенченој изјави која указује на неразумевање ситуације”, прокоментарисао је изјаву Лајенове Дмитриј Песков, портпарол Кремља. „’Северни ток 2’ је комерцијални пројекат профитабилан и за Русију и за ЕУ, и не треба га политизовати”, нагласио је Песков. Ђузеп Борељ, шеф европске дипломатије, отишао је корак даље од Лајенове предлогом да ЕУ одобри казнене мере под називом „Наваљни санкције” због кршења људских права, по угледу на амерички „Закон Магницки”. Ко би, према Борељевом мишљењу, требало да се нађе на удару замишљених „Наваљни санкција”, није прецизирано.

Било како било, званични Берлин изгледа није у сасвим лагодној дипломатској позицији поводом „Северног тока 2”, са случајем „Наваљни” или без њега. Да је тако, можда сведочи бомбастична објава дневника „Цајт” у среду, да је Немачка наводно била спремна да Америци понуди новац како би се Вашингтон окануо претњи санкцијама спорном гасоводу. Прецизније, немачки лист наводи – без откривања извора – да је немачки министар финансија Олаф Шолц, у писму свом америчком колеги Стивену Мнухину, датираном 7. августа, навео да је Берлин спреман да потроши „до 1,2 милијарде евра” за изградњу два терминала за течни гас способна да прихвате амерички извоз тог енергента, не би ли Вашингтон дигао руке од отпора према „Северном току 2”. То јест, Берлин би похрлио у изградњу два гасна терминала како би „САД дозволиле неометану изградњу и пословање ’Северног тока 2’”. Шолц се у истом писму, наводи „Цајт”, вајкао Мнухину да би евентуална следећа, већ увелико најављена друга рунда драконских санкција против актера „Северног тока 2”, дубоко задрла у „европски енергетски суверенитет” и отерала низ европских компанија „у пропаст”. Министарства финансија у Берлину и Вашингтону, као и Стејт департмент, одбили су да коментаришу наводе „Цајта” које је јуче пренела светска штампа.

У међувремену, и Москва почиње да помиње одлагање завршетка мегагасовода.

„’Северни ток 2’ ће издржати претње санкцијама. Ипак, не бих искључио одређена одлагања”, поручио је Владимир Чизов, стални представник Русије при ЕУ.

Да ли због најављених америчких мера, због европских „Наваљни санкција”, или због пада тражње и цене гаса у Европи – загонетка је.