„Венецуелански рецепт” за Белорусију

У надметању с Кремљом за политичку душу Белорусије Брисел је подигао улог. Европски парламент је у необавезујућој резолуцији прогласио опозициони „Координациони савет” за привременог представника власти, а пољски премијер обећао је милијарду евра европске помоћи белоруском народу. Спроводи ли се то у доскора „словенској Швајцарској” сценарио из Венецуеле?

Али тај латиноамерички рецепт за свргавање „последњег европског диктатора” показао је и мањкавост. Прошло је више од годину и по откако је Запад признао Хуана Гваида за председника, а Николас Мадуро још столује у Каракасу. Упркос све јачем притиску, тешко да ће Александар Лукашенко тако лако и брзо отићи с власти. Поготово сада, када је затворио границу с Пољском и Литванијом и ставио војску у приправност.

Самопроглашена национална лидерка Светлана Тихановска већ се уживела у улогу Лукашенковог наследника. После посете Пољској, у понедељак путује у Брисел, где ће се у организацији шефа европске дипломатије Ђузепа Бореља састати с министрима спољних послова 27 чланица ЕУ. Можда ће Тихановска прво питати бриселске челнике зашто се касни с громогласно најављеним санкцијама режиму у Минску.

Један бриселски званичник за Ројтерс открива да је ЕУ постала жртва унутрашњег политикантства, јер још нема консензуса о том питању. ЕУ је још пре три недеље обећала увођење санкција због крађе на изборима и кршења људских права притварањем више хиљада демонстраната, али је у међувремену читава ствар запела због Кипра, што урушава кредибилитет евроблока. Никозија је условила подршку санкцијама Белорусији, тражећи заузврат да ЕУ сличне мере предузме према Турској, која је подигла тензије у источном Медитерану. Незадовољна оваквим „непринципијелним блокирањем” једне од најмањих чланица ЕУ, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен затражила је у обраћању Европском парламенту да унија убудуће кључне одлуке, укључујући и санкције, доноси квалификованом већином, а не консензусом.

Као одговор на руску позајмицу од милијарду и по долара Лукашенковом режиму, која би требало да попуни рупе у државној каси, Пољска заговара европски „Маршалов план” за стабилизовање стања у Белорусији. После разговора с литванским премијером Саулијусом Сквернелисом председник пољске владе Матеуш Моравјецки тражи да ЕУ обезбеди милијарду евра помоћи Белорусији. Овај предлог подржавају земље Вишеградске групе и Моравјецки планира да га промовише на следећем самиту ЕУ, планираном за 24. и 25. септембар. У помоћ би требало да прискочи и ММФ, како би се подупрла белоруска валута, стабилизовала економија и омогућило Минску да се и даље задужује у иностранству. Пољски медији пишу да је услов да ова европска помоћ буде одобрена да Лукашенко омогући нове слободне председничке изборе.

Проглашавајући опозициони „Координациони савет” за „привременог представника народа”, Европски парламент је обновио позив за организовање нових, слободних и фер избора под међународним надзором, које би спровела Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а.

Али, Лукашенко, који је у Сочију Путину обећао уставну реформу, која имплицитно подразумева и нове изборе једног дана, неће ни да чује за резолуцију Европског парламента. Белоруски председник, који је 9. августа освојио шести мандат, због чега су избили протести, тврди и даље да су избори били легитимни.

„Могу да се закунем. Није било лажи током избора, немогуће је наместити 80 одсто гласова”, поручио је Лукашенко, који је, како пише „Москоу тајмс”, свог најмлађег сина Николаја, кога одавно припрема за политичког наследника, за сваки случај пребацио на школовање у Москву.

Артјом Шрајбман у својој анализи за московски Карнеги центар пише да би за Русију идеалан сценарио био кад би Лукашенко сам, без крвопролића, успео да стабилизује ситуацију у земљи, која би касније омогућила глатку транзицију власти. Али, ствари се убрзавају и питање је колико је то изводљиво.

Вежбе НАТО-а на западним границама Белорусије Лукашенко је искористио да мобилише војску и затвори границе према Литванији и Пољској, земљама из којих се координишу подршка опозицији и промена власти у Минску.

Запад се не обазире на упозорења човека који 26 година влада Белорусијом: „Не желим да моја земља ратује. Штавише, не желим да се Белорусија и Пољска и Литванија претворе у бојно поље.”

Русији никако не одговара да буде увучена у евентуални унутрашњи сукоб у Белорусији, као што се то десило у Украјини. Да би Лукашенко издржао унутрашња превирања и спољне притиске, мора да се ослања на великог источног суседа. Али, како што закључује Артјом Шрајбман, белоруски режим, за који је изгледало да ће као зрела крушка сам пасти у крило Москве, претвара се у „токсични добитак”, којег се није тако лако решити.