Деспот Стефан у сали Скупштине града

Сала за седнице Скупштине града у здању на Тргу Николе Пашића није само место где заседају одборници и доносе се важне градске одлуке. Од данас је та сала постала и својеврстан изложбени простор јер један њен зид краси уметничка слика посвећена деспоту Стефану Лазаревићу, српском владару који је 1403. године Београд прогласио престоницом. Слику је урадио академски сликар Небојша Ђурановић.

– Срећан сам што ће градско скупштинско здање красити слика деспота Стефана Лазаревића (1377–1427), владара који је Београд прогласио главним градом и који је, може се тако рећи, био и први градоначелник наше престонице. Драго ми је и што ће слика „Деспот Стефан под бедемима Београда” бити постављена у скупштинској сали где заседају одборници, да се и они поведу његовим примером када буду доносили одлуке важне за наш град. Слика је уље на платну, великог формата, дужине шест и по метара и висине два и по, а консултант при њеном настајању био је недавно преминули познати археолог и хералдичар Марко Поповић. Он је био тај који нас је усмерио шта би требало да се нађе на овом делу. Осим јасних зидина града, на слици могу да се виде река и брод, симболи који се налазе на грбу Београда – рекао је Горан Весић, заменик градоначелника. Он је истакао да је слика поклон компанија „Енергопројект” и „Напред” граду.

На слици је представљен средњовековни Београд у зениту владавине деспота Стефана Лазаревића, двадесетих година 15. века.

– Израда слике трајала је нешто дуже од годину дана. Пошто је реч о делу великог формата, мој атеље није био довољно простран и морали смо да нађемо адекватан објекат за рад. То је било потребно и ради визуре, да бих слику могао да сагледам у целини. Због тога је она стварана у сали једног од биоскопа који већ дуго не раде. За њену израду било је потребно време, због чега сам и у току ванредних мера свакодневно из свог одлазио до тог привременог атељеа и радио по више часова да бих слику могао да завршим у року – рекао је Ђурановић.

На слици се види источни бедем Доњег града ојачан кулама, а у позадини на брду Горњи град, односно деспотов двор са деспотовом донжон кулом званом Небојша. У десном углу слике представљено је источно пристаниште, шајка и усидрен брод. Деспот Стефан је приказан на коњу, у оклопу са заставом двоглавог орла, као легитимни наследник Немањића. Он у пратњи своје гарде излази из источне капије града, дочекан својом војском и властелом, док га свештенство и народ поздрављају.

Дело је, како је рекао Никола Кусовац, историчар уметности, музејски саветник и ликовни критичар, монументалних димензија и није урађено у модернистичком ни у авангардном стилу нити може да се посматра из угла естетике Пикасове „Гернике”.

– Ако га гледамо из позиције „Сеобе Срба” или „Крунисања цара Душана”, онда можемо рећи да је дело урађено врло добро. Значи, овде није примењен текући, модерни стил. Слика је можда мало анахрона, али је изведена, што би рекао мој учитељ Павле Васић, леге артис, по правилима струке. Урађена је у стилу реализма, примереног Паји Јовановићу. Али, најзначајније је то да је она урађена добро и да се налази на месту где и треба да буде. Приказује један од најзначајнијих периода у нашој историји, моравску Србију, у време 15. века, и деспота Стефана на врхунцу своје моћи. Тада смо били перјаница у Европи – објашњава Кусовац.