Трагедија на обали Тасманије

Можда су залутали, или ловили плен у плитким водама, можда су пратили сапутника који је кренуо ка обали. У сваком случају, више од 470 китова насукало се на обалу удаљене плаже на острву Тасманија. Више од половине већ је угинуло, док се научници боре да спасу остатак групе.

Крис Карлин, поморски биолог, каже да је ово веома компликована операција и да ће сваки спасен кит за њих бити велики успех.

Још у уторак, када је примећена прва група китова, тим научника, полицајаца и других владиних службеника спасио је најмање 25 китова тако што су успели да их одвуку са обале на пучину.

У среду ујутру пронашли су још 200 китова који су већ угинули. Масовно насукавање китова на обале Тасманије, која припада Аустралији, није честа појава за овај део света, али су садашња дешавања забележена као велика трагедија. Године 2009. на њене обале насукало се 50 китова, док је давне 1935. године овакву судбину доживело њих 294.

Пре три године, 2017, на обалама Новог Зеланда угинуло је 250 китова.

Крис Карлин, научник који је провео више од деценије проучавајући ову појаву, предводи тим од више од 60 спасилаца који са обала Тасманије покушавају да спасу што више китова.

Oва острвска држава главно је место на чијим обалама китови трагично губе животе, истичу научници, али још немају ваљане одговоре зашто се то дешава, преноси Њујорк тајмс.

Научник Мајк Дабл, каже да још немају довољно сазнања. Он додаје да се животиње које саме пливају, углавном насукају на обалу ако су болесне. Али да, када је у питању масовно дешавање, постоје бројне теорије. Могуће је да је група пратила вођу који је био болестан, или су ловили плен који је спас потражио на обали.

Чак постоји теорија да је могуће да китови постану дезоријентисани од морских сонара или подморских земљотреса, објаснио је Мајк Дабл.

Изузетна социјална повезаност јединки такође може да буде једно од објашњења зашто су се китови масовно насукали на обалу.

У сваком случају, када упадну у плитку воду, китови тешко сами могу да се врате у море. Врло брзо се уморе и угину.

Како би их спасили, научници испод њих постављају ужад која су везана за брод који их одвлачи са обале у дубину. Посао је изузетно компликован, јер су китови веома дугачки и тешки, а целу ситуацију додатно компликују ниске температуре.

Китове који се заглаве на обали углавном повлаче у море бродовима, или их наводе звуком који је основа њихове навигације, јер имају изузетно развијено чуло слуха.

Грбави кит Хамфи, 1985. и 1990. године два пута је спасен из луке у Сан Франциску тако што су му пуштали звук грбавих китова и пловили ка пучини.

Операција спасавања китова на Тасманији трајаће више дана, у зависности од временских услова који су у ово доба године непредвидљиви. За сада је спасено десетине китова, али и даље нису безбедни, јер постоји опасност да се поново врате ка обали.