Застава лево, војници десно

Ако се краљ разболи, и народ ће патити од куге, земљи ће се такође покварити утроба и неће рађати, стока ће падати мртва, покошена том злом силом која је овладала свима, од поглавара до најбеднијег просјака. То вајкадашње сујеверје да од здравља монарха зависи добробит свих његових поданика једино је које може унети трачак смисла у одлуку британске владе да из буџета надокнади финансијске губитке које је баснословним поседима острвске династије нанела пандемија вируса корона. Наиме, по аналогији с древним веровањем, осиромаши ли краљица, без иједног пенија ће остати сви Британци.

Додуше, да је старо сујеверје тачно, краљица би требало да може лечити људе додиром своје руке, у којем случају Велика Британија ваљда не би морала и други пут под катанац због изнова подивљале пандемије. Неке моћи, попут те исцелитељске, изгледа да ипак бледе с временом, али не и она економска: монархија је очито исто што и банке и корпорације, „превише велика да би јој се допустило да падне”, па и њу, кад навали криза, држава спасава док је грађанима препуштено да се сами за себе постарају. Народ воли краља, воли и краљ свој народ, али је, на крају крајева, и монархија бизнис, као и све остало.

Банкарска уста не говоре: Кад је већ тако, нема шта да се замери британској ХСБЦ и другим великим банкама широм света које, како показују управо откривени документи америчког министарства финансија, нису биле гадљиве на то да своје билансе допуњавају прометом прљавог новца од криминала и корупције. Поједини економисти се одавно већ залажу за то да се у националне бруто друштвене производе урачунава и обрт који начине илегални послови. Мафија нешто однесе на једној страни, али на другој страни део и врати у салдо.

У тако циничној визији света готово да има нечега успокојавајућег у идеолошким ратовима међу државама и, како се то данас каже по узору на амерички политички жаргон, „ратовима култура” унутар нација, као да они говоре да није апсолутно све у новцу, ма колико жртава да су те идеологије однеле. Доналд Трамп, тако, захтева увођење новог „патриотског образовања” и, како јавља Ројтерс, забрањује војницима, владиним подуговарачима и федералним стипендистима да похађају обуке које „уносе поделе” међу Американце, под чим, конкретно, подразумева спомињање тога да је у САД било робова и да расизам још није искорењен. Деценијама главни амерички супарник, Русија, по наређењу Владимира Путина, припрема „војно-политичка тела” у Националној гарди, то јест, како се претпоставља на основу ранијих најава кремаљских званичника, неку врсту едукације која би имала да спречи идеолошко застрањивање војника. И, ето нас поново усред невиних и блажених дана хладног рата, кад смо се тукли за капитализам или комунизам, не само за доларе или рубље, ако је неке разлике између тога икада заиста било.

Још једно поклапање између оних за које више није јасно да ли су непријатељи или пријатељи као да слути на то да борба за извесне више принципе није мртва. И неки републиканци који иначе не маре за Трампа стали су иза његове намере да у Врховни суд САД постави још једну особу месец дана пре избора, ма колико да је легитимитет тренутног шефа Беле куће да то учини у овом тренутку дискутабилан. Као што је то показао и сужени избор потенцијалних кандидата за место у суду, републиканцима је превише стало до тога да у ову институцију, која није само уставобранитељ него, практично и амерички уставотворац, па утолико и највиши законодавац, уведу особу која ће бранити њихова гледишта о, како се на првом месту истиче, праву на абортус и односу религије и друштва. С тим на уму, није више тако лако подсмевати се обнови „партијских комитета” у руској армији.

Американци побеђују у европском фудбалу: Само, ништа се не догађа а да није повезано с доларима и рубљама. Право на живот, како конзервативци називају забрану абортуса, једна је од оних узвишених формулација идеалних да се као амблем ставе на заставу под којом се маршира на приземније циљеве који су некако постали деловима истог идеолошког пакета. То разголићује и пажљивије читање биографија могућих кандидата за амерички Врховни суд: посреди су особе које су, све време тврдећи да се тиме боре за личне, Богом дате слободе, истовремено и против ширења права на здравствено осигурање, које би многима избило из џепа масивне профите, и против повећања минималних плата и јачања радничких права. Ако се још један такав глас убаци у Врховни суд, победа Трампа на изборима била би само колатерални добитак у партији на дуже стазе и с улогом много крупнијим од једног мандата у Белој кући.

За то вреди превазићи све те клете поделе које Трамп осуђује, укључив и оне унутаррепубликанске, и подржати председника, па и онда кад тражи да се у школама учи како су Американци најизузетнија нација у историји и да могу постати само још бољима него што јесу, пошто је неким чудом, изгледа, и то могуће. Све ће то застава позлатити, чак и кад она крене лево, у небеске висине, а војници десно, ка краљевству које истински намеравају освојити.

Уосталом, да је икад само о патриотизму збиља реч, Американци би се, на пример, морали држати свог пословичног презира према европском фудбалу као игри за мекушце и доследно обожавати искључиво ону гладијаторску верзију рагбија коју називају јединим правим фудбалом. Уместо тога, према анализи агенције Блумберг, богати Американци све више купују европске фудбалске тимове и сад, након што су себи набавили и Парму и Рому, поседују укупно петину клубова из првих лига Енглеске, Италије и Француске. Преузимање им је олакшало опадање интересовања кинеских инвеститора за европски фудбал, као и пандемија вируса корона, која је оборила вредност клубова, ускраћених за публику на мечевима и позамашан део зараде од реклама.

Након првих месеци пандемије, кад се она почела умиривати у Кини и стезати Европу за гушу, многи Европљани су стрепели од тога да ће Кинези искористити прилику да покупују њихове компаније сад кад им је вредност опала. Прилику у фудбалу напослетку су зграбили Американци. За остале европске бизнисе још ћемо видети како ће проћи док не протутња и други талас пандемије и сви они који нас, вероватно, још чекају. Ако јој је ипак остало нешто од оне старе моћи да лечи додиром, краљици је крајње време да зађе међу људе.