Србима потребни гласови мостарске „дијаспоре”

Избори у граду на Неретви биће, након пуних дванаест година, одржани 20. децембра. Град који се након рата гушио у проблемима, поделама и смећу чека да продише. Мостарци с нестрпљењем чекају изборе и законодавну власт, које у овом граду нема осам година.

Национална питања поново ће доминирати предизборном кампањом. Редови су се већ збили. Шансу да се први пут након рата изборе за своје легитимне представнике виде и мостарски Срби.

Српски народ, као и друга два, има загарантоване квоте у Градском већу Мостара, као и могућност заштите националних интереса кроз Клуб народа, али никада до сада нису имали своје представнике. Срби су након рата бирани са листа бошњачких и хрватских странака и били су гласачка машинерија својих страначких база.

Стога су ови локални избори сигурно од великог, ако не и пресудног значаја за опстанак и положај српског народа у Мостару. Срби још нису конститутиван народ у Херцеговачко-неретванском кантону, где се налази Мостар, у градској управи је, од око 400 запослених, тек 25 Срба, а немају право на српски језик ни ћирилично писмо.

Од око 113.000 становника града на Неретви, по попису из 2013, Срба је око 4.300. Када би на изборе изашли сви, било би упитно да ли би остварили резултат. Због тога је пресудна улога 23.000 мостарских Срба који су 1991. године живели у овом граду и који су затим протерани. Сви они могу да се региструју до 6. октобра, остваре право да гласају на изборима и помогну да Мостар буде и српски град.

Мостарски Срби на изборе иду јединствени са листом „Остајте овде – Заједно за наш Мостар”. Иза листе стоје две странке – СНСД и СДС, а подршку и учешће на листи и у изборној кампањи узела су и сва српска удружења. Јединство је поздравила и Српска православна црква, те институције и званичници Републике Српске и Републике Србије.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да је Србима у овом граду сада важно да имају легитимно представљање у институцијама градске управе, јер су до сада били потпуно скрајнути у погледу шанси за запошљавање и свега другог.

„Желимо да будемо равноправни с другима”, рекао је Додик и истакао да је начин да то буде постигнуто да се сви Срби у Мостару окупе око листе и једног историјског циља.

Он је подсетио да је Република Српска помагала и да ће и Српска и Србија стајати иза српске заједнице у Мостару, која мора подржати заједничку листу. Додик је поручио да „нема више калкулација и да неће бити подржан било ко на некој другој листи”.

„Одлазак на другу листу није лични избор. Хрвати и Бошњаци су овде направили Србе маргиналним. Свако онај ко се нађе на листи тих представника не може рећи да је то његово право. Мора знати да ће се његово име дуго на другачији начин гледати у српској заједници”, поручио је Додик.

Српски члан Председништва БиХ подсетио је на то да је у Мостару према попису из 1991. било више од 20.000 Срба, а да их је данас око 4.000. Носилац јединствене листе је Велибор Миливојевић, који каже да је ово можда последња шанса да се Срби изборе за своје представнике и постану политички фактор.

„Залажући се за интерес српског народа, не желимо да угрожавамо било кога. Ми желимо боље нашој заједници у бољем Мостару. Кроз наше деловање желимо да покажемо да српска заједница може бити фактор стабилности, те кроз своје просперитетне и конструктивне идеје покретачка снага обнове и изградње Мостара, бољег и лепшег за све”, наглашава Миливојевић.

У Влади Херцеговачко-неретванског кантона и десет министарстава ради свега петнаест Срба из целе долине Неретве. Срби у Мостару с опрезом говоре о очекивањима од наредних избора, јер већ двадесет година није постигнут помак. Каква су права мостарских Срба, кажу да најбоље говори пример да је сијалица у српским насељима засветлела тек онда кад је послата из Београда и Бањалуке.

Мостар је дванаест година био без избора, јер бошњачке и хрватске странке нису могле да се договоре око измена Изборног закона БиХ у делу за Мостар, чије су делове раније Хрвати оспорили путем Уставног суда БиХ због неједнакости гласова у градским подручјима, а реч је о решењима која је 2004. наметнуо високи представник за БиХ Педи Ешдаун.

У јуну ове године, уз асистенцију амбасада САД, Велике Британије, те делегације Европске уније, СДА и ХДЗ су постигле споразум око Мостара, којим је омогућено и одржавање избора.