Седам година од победе Коштунице и ДОС-а

Данас се навршава седам година од победе тадашњег лидера Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СР Југославије, као и победе те опозиционе коалиције на локалним и изборима за оба већа Скупштине СР Југославије.
Коштуница је 24. септембра 2000. године у првом кругу победио тадашњег председника Социјалистичке партије Србије и вишегодишњег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића који је, смењујући се на функцијама, на власти био пуних 13 година.

Изборе за Веће грађана и Веће република Савезне скупштине за 24. септембар 2000. године расписао је сам Милошевић, који је у то време био председник СРЈ, док је председничке изборе расписао председник Већа грађана Савезне скупштине Миломир Минић.

После првих изборних резултата, Милошевић је одбио да призна пораз у првом кругу и затражио одржавање другог изборног круга 8. октобра, што су Коштуница и ДОС одбили.

Пошто је Савезна изборна комисија, којом је председавао председник Савезног суда Боривоје Вукичевић, утврдила да "ниједан кандидат у првом гласању није добио већину" и саопштила да ће се обавити други круг гласања, челници ДОС-а су "позвали народ Србије на блокаду свих институција".

ДОС је тада затражио од Милошевића да до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана, које је позвао да се тога дана окупе испред Савезне скупштине у Београду.

Захтевано је такође и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио телевизије Србије поднесу оставке, а да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.

У главни град Србије грађани су од раног јутра 5. октобра 2000. године пристизали организовано из више праваца аутобусима, аутомобилима, тракторима, понеки на багерима, а неки и пешке.

Око 15 часова на митингу испред Скупштине СРЈ у центру Београда окупило се неколико стотина хиљада грађана, а већа група демонстраната је успела да уђе у савезни парламент кроз прозоре. Полиција је на окупљене на платоу испред зграде парламента бацила велику количину сузавца и успела да их, не задуго, растера.

Око 16 сати неколико десетина грађана ушло је у Савезну скупштину, док су се полицајци који су до тада чували зграду повукли. Тада је из десног крила зграде Скупштине почео да се вијори густ, црни дим, а готово сва стакла на згради су полупана.

Полиција је бацила сузавац и у близини зграде РТС-а, док је багер кренуо да се пробије до улаза у ту медијску кућу. Зграда РТС-а у Таковској улици је потом запаљена, а редовни програм РТС-а је престао да се емитује после 17 сати. На сва три програма државне телевизије емитовани су спотови, рекламе и снимљене емисије.

Демонстранти су демолирали и неколико полицијских возила у Косовској улици иза југословенског парламента. Током сукоба полиције и демонстраната чула се и пуцњава из ватреног наоружања.

Командир београдске полиције је око 17 часова затражио разговор са представницима ДОС-а, сат времена касније полицајци из станице у Улици Мајке Јевросиме су положили оружје и прикључили се демонстрантима.

У Ургентни центар је примљено више десетина грађана са лакшим и тежим повредама.

Новоизабрани председник СРЈ Војислав Коштуница обратио се предвече грађанима са терасе Скупштине Београда, а потом и путем Радио телевизије Србије. У току вечери одржана је и конститутивна седница новог састава Скупштине града Београда.

Дан после протеста у Београду, Милошевић се путем телевизије обратио грађанима Србије и званично признао пораз на председничким изборима.

Коштуница је 7. октобра положио председничку заклетву пред посланицима Савезне скупштине као први демократски председник Југославије.

Према званичним резултатима, Коштуница је на председничким изборима 24. септембра 2000. године освојио 2.470.304 гласова, односно 50,24 одсто, а Милошевић 1.826.799 гласова, односно 37,15 одсто.

Слободан Милошевић је ухапшен у ноћи 31. марта 2001. године, а 28. јуна исте године изручен Хашком трибуналу који га терети за ратне злочине почињене у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији.

Милошевић је преминуо у затвору тог суда од, како су саопштили хашки лекари, срчаног удара.

Танјуг