Отворено писмо председнику Вучићу

Поштовани господине председниче Републике Србије,

Још не могу да поверујем у оно што сам прочитао у „Политици” од 25. септембра, а реч је о Вашој одлуци да бивша зграда Железничке станице у Београду постане дом за срењовековно наслеђе Србије.

Искрено сам се радовао да ће се реализовати ранија идеја да ова прелепа зграда постане Музеј Николе Тесле, нова и трајна адреса нашег највећег и најпознатијег научника.

Ако сада пропустимо прилику да Тесли и његовој заоставштини доделимо адекватан музејски простор на локацији која би омогућила хиљадама посетилаца из Србије и света да се још боље упознају са Теслом и његовим делом, учинићемо незапамћену неправду према том великом човеку, а себи ћемо нанети неизмерну штету. Лично, не видим у скоријем периоду ниједну другу локацију у Београду за смештај Музеја Николе Тесле. Стара електрична централа на Дорћолу може бити само маргинализација Тесле, а Музеј срењовековног наслеђа Србије може бити смештен и на некој другој локацији јер, срећом, то наслеђе постоји у физичком облику широм Србије и свако га може посетити и непосредно упознати. Иницијатива председника Демократске странке Србије није добра и предлажем Вам да је суспендујете и спречите да се после њене реализације сви кајемо док смо живи.

Протеклих неколико година – када још није било јасно шта ће бити са железничком станицом, али се знало да Музеј Николе Тесле неће моћи да остане на садашњој локацији, што због имовинскоправних разлога, што због чињенице да је та зграда за потребе музеја мала и неусловна, а и локацијски помало скрајнута – предлагао сам неколико решења. Једина моја жеља била је и сада је да Београд, као престони град свих Срба, добије репрезентативни, европски и светски водећи музеј у којем ће бити похрањено све што је од Тесле сачувано, а Ви добро знате да је Теслин сестрић Сава Косановић из Њујорка послао огромну грађу. Може се размишљати и о центру за истраживање Теслиног дела у оквиру музеја. Верујем да би и Американци можда били заинтересовани за то, посебно што Теслу доживљавају као свог великог научника и изумитеља (већег и од Томаса Алве Едисона) и држављанина, што је све тачно. Ми Срби могли бисмо детаљније проучити Теслин однос према свом народу, Цркви, светским ратовима и много чему другом што је углавном недовољно познато. Речју, Теслу треба „ребрендирати” као најпознатије име новије историје. Ако будемо оклевали, Хрвати ће нас престићи. А за све је потребан адекватан простор. Железничка станица је напросто „дар с неба”, али не да се ту истражује средњи век, већ Тесла као локомотива модерне технологије, укључујући и тако популарну дигитализацију, роботизацију и слично. У такав музеј сваки странац ће хтети да дође, али на Дорћол ретко ко осим ђачких екскурзија.

Драги и поштовани председниче, страх ме је да сте олако прихватили предлог колеге Милоша Јовановића и његовог ДСС-а. Притом не могу да разумем „громогласно” ћутање наше техничке интелигенције, посебно чланова Српске академије наука и уметности, кад је реч о бољој презентацији Тесле у Београду. Присећам се и отпора Српске православне цркве намери неких кругова да се Теслина урна из садашњег музеја премести у порту Храма Светог Саве. Разумем да је то место намењено свештеним лицима, а Никола Тесла ипак то није био. Зато би се у садашњој згради железничке станице могао адаптирати одговарајући простор за смештај урне.

Најзад, Тесла је своје прве кораке на српској земљи направио управо на перону железничке станице када је први (и једини) пут боравио у Београду јуна 1892. године.

Надам се да ћете променити своју одлуку и омогућити да Железничка станица постане импозантан Музеј Николе Тесле, нова ведута Београда која ће неизмерно обогатити садржај културног и научног живота града. А за средњовековно наслеђе Србије треба изградити други објекат, можда на Новом Београду.

Захваљујући на разумевању, срдачно Вас поздрављам и желим свако добро.

Проф. др Слободан Покрајац,
редовни проф. Машинског факултета
Универзитета у Београду