Србија догодине у Светској групи

Наша мушка тениска репрезентација играће догодине у Светској групи Дејвисовог купа. Међу 16 најбољих је десети пут, а први пут после 1992. Одлучујућу, трећу победу у доигравању с Аустралијом у Београдској арени извојевао је наш најбољи играч Новак Ђоковић који је савладао Криса Гучонеа са 6:3, 7:6 (7:2), 7:6 (7:5). Тако је Србија повела с 3:1, а на крцатим трибинама и на игралишту је отпочело опште славље. Последњи меч, у којем је против Питера Лучака уместо Јанка Типсаревића шансу добио Борис Пашански, био је без такмичарског значаја, али наш играч је имао шарку жељу да прилику искористи. Победио је с 4:6, 6:3, 6:1.  На опште изненађење свих у Арени није дошло до гладијаторске борбе између највећих узданица две репрезентације, која је ишчекивана с великим занимањем. Лејтон Хјуит није изашао на мегдан Ђоковићу пошто га је оборила висока темперетура. Аустралијски селетор Џон Фицџералд се преко ноћи нашао у небраном грожђу. Није имао куд него да у битку за продужетак наде пошаље Гучонеа. С њим се наш играч састао једном. Почетком године савладао га је у финалу у Аделаиди, али му је Аустралијанац пружио јак отпор – 6:3, 6:7 (6:8), 6:4.

Иако сигурно разочарани што неће бити сведоци узбудљиве утакмице између Ђоковића и својевремено најбољег тенисера на свету Хјуита, која је могла да се препричава до следећег великог меча, 20.000 душа је с олакшањем прихватило то што наша прва виолина игра с лакшим противником. Међу њима је можда било и сумње да се Хјуит уплашио дуела у гротлу Арене против младог лава светског тениса, али нико није имао дилему да ли Србија иде у Светску групу. То уверење је публици поткрепљено с првим поенима међу којима је било неколико ефектних. Ђоковић је очас посла повео с 3:0, чак се поигравајући с противником који је одавао утисак да је окован страхом.

Раздрагано гледалиште је очекивало да ће репрезентација да умаршира у најбоље друштво убедљивом и егзибициониом Ђоковићевом игром, али – први утисак је све преварио. Тај риђокоси двометраш, левак, и те како добро сервира и ужасно незгодно, а када му је кренуло, није му више било ни на крај памети да своје најубојитије оружје задене за појас. А и зашто би, када му се указала прилика да буде највећи јунак у аустралијском тиму. Податак да је у једном квалификационом мечу за Вимблдон претпрошле године, на који се ипак није пробио, одсервирао чак 50 ас-поена, за свако је поштовање. 

Гучоне је изједначио на 3:3. Било је то све што је постигао у првом сету па и даље нико није ни слутио какве муке чекају нашег играча. Ђоковић је и у другом сету први освојио гем на противнички сервис. Повео је с 2:0, па с 3:1, али се Аустралијанац није дао. Наставио је да сервира као из топа и прецизно па је преузео вођство (4:3). Терет је одједном сваљен на Ђоковићева плећа. Требало је да начини још један брејк да сет не би отишао у својеврсни продужетак, у којем све практично креће испочетка. Гледалиште је осетило да је прави час да му громогласно притекне у помоћ, како би здруженим снагама сломили Гучонеа, али је тај-брек, ипак, био неизбежан. У њему се Ђоковић боље снашао и са 6:1 стигао надомак освајања и другог сета.

Обично се аутсајдери поколебају када им сав труд падне у воду. Аустралијанац се, међутим, и даље напајао однекуд снагом, с неког извора загонетног за 20.000 људи. Изгледа да је Ђоковић једини био свестан како је неугодан тенисер с друге стране мреже. Узбуђењима није било краја, а врхунац се десио у још једном тај-бреку, иако је претходно наш тенисер имао и меч-лопту. Гучоне ју је истопио разорним сервисом, а с још два неухватљива пројектила је стигао до 6:6. 

У тај-бреку је повео с 5:2. Два поена су га делила од четвртог сета и ко зна каквог исхода, а пут Србије у Светску групу је постао неочекивано трновит. Ђоковић се тада показао у правом светлу. Укротио је противникове сервисе, освојио пет поена узастопце и стропоштао се на црвену шљаку од великог олакшања заједно с каменом који му је пао са срца. У тако неповољном положају у каквом се Ђоковић нашао у тај-бреку само највећим мајсторима не дрхти рука када се одлуче на лоб из уџбеника. Аустралијски дугајлија је крајњим напорима покушао да дохвати лоптицу и врати је у поље супарника, али је остао кратак. Последњи поен је Ђоковић освојио из сервиса. Није, руку на срце, био ас, али је Гучоне приморан да узврати у аут.

Светла у Београдској арени су погашена по припремљеном сценарију којем Ђоковић није дао да пропадне. Нашег тенисера су подигли на рамена. Однели су га да се поздрави с родитељима, а потом је захвалио усхићено публици, којој је замерио после првог дана да је позоришна, и групи аустралијских навијача, с којима је у првом мечу имао мале размирице. Док су Јанко Типсаревић и Ненад Зимоњић стављали српску заставу на мрежу, поручио је да ће наша репрезентација у Светској групи да буде непобедива као домаћин.

-----------------------------------------------------------

Гучонеа потцењују незналице

Новак Ђоковић је на прес-конферанцију дошао с тренером репрезентације Јованом Лилићем, а до места су га спровели обезбеђење на мечу и телохранитељи. Није пријатно видети како нашег најбољег тенисера, двадесетогодишњака, и поред новинара и уопште ових дана у Арени прате под будном пажњом, али то је, ваљда, цена славе, а само Ђоковић зна због чега ће му модерни преторијанци.

Он је поново нагласио да наша тениска публика још мора да се навикава на околности у Дејвисовом купу.

– Сви који прате тенис, који га воле и играју, знају шта значи бити под великим притиском и очекивањима која су у овом такмичењу другчија него на професионалним турнирима. Сматрам да и публици и медијима код нас треба времена да се навикну на ту разлику. Изиритирало ме што су коментатори меча у преносу оценили да ћу против Гучонеа да приредим егзибицију. То је показатељ колико они не познају тенис. Гучоне је јако неугодан на свакој подлози, одлично сервира и ако га сервис крене може да победи свакога на свету. То је потврђено и у нашем дуелу.

Ђоковић је истакао да победу посвећује свом народу и нагласио да је то тимски успех иако је он донео три поена.

– Још смо под јаким утиском и тешко је већ размишљати о могућем противнику у Светској групи. Припремао сам се за тежак меч с Хјуитом који је познат као упоран борац. Сигурно да је на мене утицало то што ми он није био противник и осетио сам олакшање, али ми није падало на памет да потценим Гучонеа с којим сам одиграо тежак меч у Аделаиди.

О Пилићу, који је прихватио његов позив да буде саветник у нашој репрезентацији:

– Он је најискуснији играч и тренер у Дејвисовом купу свих времена. Био нам је потребан стручњак који ће баш у моменту када се боримо да се вратимо међу најбоље после 15 година да нам да кључне савете.

Ђоковић је на крају рекао да му је први наредни задатак да игра добро на завршном турниру сезоне у Шангају (11-18. новембар). Учествоваће, каже, на турнирима у дворани, у Бечу и на два преостала мастерса у Мадриду и Паризу. Бангкок није поменуо, иако је постављен за првог носиоца, а жребом је одлучено да му је противник у првом колу Рус Игор Куницин. Тај турнир почиње данас.