Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бронзано доба у Малом Риту

Бронзано доба у Малом Риту
Драган Јовановић истражује Стари Лудош уз помоћ најсавременијег геоелектричног уређаја

Вршац – Мада о Старом Лудошу, насељу из бронзаног доба, на локацији Мали Рит, близу Вршца, постоје подаци још од 13. новембра 1888. године, када је кустос вршачког музеја, Феликс Милекер, констатовао остатке две некрополе, тек овог пролећа су се стекли услови за прва права истраживања.

Пројекат, који новцем подржавају Министарство културе Републике Србије и СО Вршац, води млади археолог у вршачком музеју Драган Јовановић.

Занимљиво је да Мали Рит представља једну од највећих некропола бронзаног доба на територији наше земље.Само дуж једног канала, откривеноје око 350 гробова, али се очекује да ће започетим истраживањима бити откривен много већи број.

– По Милекеру, у току обимних грађевинских радова на изградњи железничке пруге Вршац–Гатаја–Лугош у Румунији, између 1888. и 1914. године раскопано је стотину гробова бронзаног доба, са урнама и другим посудама које су, услед мразева и тврдог тла, углавном уништене, каже Драган Јовановић, и наглашава да је Феликс Милекер, у оквиру мањих истраживања, открио 15 гробова.

Са овог локалитета потиче и чувена фигура Вршачки идол, чију реплику Вршчани већ годинама покушавају да пласирају као оригиналан сувенир. У питању је симбол и заштитни знак Градског музеја у Вршцу. Предузимајући мања истраживања у једном од гробова 10. априла 1913. године, Милекер је пронашао Вршачког идола, одлично очувану антропоморфну фигуру.

Ипак, као и све богате и значајније локалитете, и овај супратили „незвани гости”. Зато се известан број овде ископаних посуда, према речима добрих познавалацаколекционарских прилика и страсти, налази у приватним збиркама, далеко од очију јавности.

– Некропола на Старом Лудошу никада археолошки није истраживана и зато не постоје подаци о покретним налазима, гробним целинама и хронолошким фазама које су, тренутно, издвојене само на основу типологије и културне припадности сачуваног керамичког материјала – каже Јовановић. – Последњи налази са овог локалитета доспели су у Градски музеј још у периоду између 1912. и 1914. године, када је приликом грађевинских радова уништено двадесетак гробова са спаљеним покојницима.

Да је Вршачка регија била привлачна за животгенерацијамаод млађег каменог доба, па прекосредњег века наовамо, види се на вишеслојним локалитетима, арезултати археолошких истраживања говоре и о високом квалитету живота у Потпорњу, Старом Лудошу, Дупљаји, Ватину, Жидовару и другим местима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.