Србија сачувала титулу

Од извештача „Журнала”

Ђенова, јуна – Адреса шампиона Светске лиге за ватерполосте не мења се већ четврту годину. Србија је у изузетно тешкој утакмици победила Америку са 7:3 (1:1, 1:0, 2:2, 3:0) и по трећи пут узастопно, а рачунајући и 2005. са црногорским играчима, освојила 100.000 долара и прво место.

Емотивно и физички испражњени после сјајне игре против Црне Горе Срби су се намерили на изузетно снажног, физички беспрекорно припремљеног ривала и због тога је било јако тешко. Одбрана је и овога пута блистала, Шефик је десетак одбрана украсио и са два „скинута” петерца, напад је међутим штуцао све до последње четвртине.

Србија је стално водила са голом разлике а два минута пре краја треће четвртине било је 3:3, да би Икодиновић 59 секунди пре краја тог дела донео и четврто вођство (4:3). Погодак Прлаиновића почетком последњег дела први пут са играчем више донео је два гола предности и то је био знак да изненађења неће да буде. Истина, Американци су чинили све да се врате у игру али једноставно нису имали решење за савршен бедем испред Шефиковог гола. Шапић и Удовичић су победу учинили убедљивом.

Србија је најбоље играла на овом такмичењу и апсолутно заслужено носи поново велики пехар у Београд. Шефик је пружио најбољу партију на турниру, Вујасиновић је са два гола унео сигурност у игру, Удовичић је такође био у правом издању у Ђенови, Бранко Пековић је изборио прегршт искључења али за разлику од ранијих сусрета овог пута нам играч више није ишао од руке. Без обзира на то укупним учинком издањем и коначно трофејом Срби су показали да су на правом путу када су у питању припреме за такмичења у Малаги и Пекингу.

Дејан Савић је после меча рекао:

„Било је јако тешко, Американци нису имали шта да изгубе али је и овога пута пресудила наша велика жеља и неспорни квалитет”.

Денис Шефик, јунак меча је додао:

„Знао сам да неће да буде лако, имао још доста простора да напредујемо а ову победу посвећујем мом преминулом пријатељу Немањи Петровићу”.

Капитен Влада Вујасиновић је истакао:

„Видели сте све, било је јако тешко, дуго смо их ломили али објективно смо најбољи били на овом турниру”.

Александар Шапић је рекао:

„Тешко је било играти финале када се зна да противник нема шта да изгуби. Мучили смо се али нисмо посустајали и када је требало наш квалитет је дошао до изражаја”.

Данило Икодиновић:

„Срећан сам због успеха али сам разочаран овом завршном организацијом која не приличи квалитету Светске лиге”.

Заиста, церемонија проглашења је била више него трагикомична без икаквог протокола али када се све то сабере нема никакве везе јер велики пехар је дошао у руке најбољих а то су овога пута ватерполисти Србије.

Пливалиште: Ди Ал­ба­ро. Гле­да­ла­ца: 400. Су­ди­је: Мар­ге­та (Сло­ве­ни­ја) и Тур­кот (Ка­на­да). Играч ви­ше: Ср­би­ја 7(2), САД 7(1). Пе­тер­ци: САД 2(0).

СРБИЈА: Ше­фик, Пр­ла­и­но­вић 1, Ра­ђен, Удо­ви­чић 2, Са­вић, Ико­ди­но­вић 1, Ни­кић, Фи­ли­по­вић, Пи­је­тло­вић , Ша­пић 1, Ву­ја­си­но­вић 2, Пе­ко­вић, Со­ро. Селектор: Удо­ви­чић.

САД: Мо­зес, Ва­ре­љас, Хаднт, Па­у­ерс, Врајт, Мер­ло, Бјо­бен, Азе­ве­до 2, Беј­ли 1, Хатн, Смит, Мен, Брукс. Селектор: Шрој­дер.