Srbija sačuvala titulu

Od izveštača „Žurnala”

Đenova, juna – Adresa šampiona Svetske lige za vaterpoloste ne menja se već četvrtu godinu. Srbija je u izuzetno teškoj utakmici pobedila Ameriku sa 7:3 (1:1, 1:0, 2:2, 3:0) i po treći put uzastopno, a računajući i 2005. sa crnogorskim igračima, osvojila 100.000 dolara i prvo mesto.

Emotivno i fizički ispražnjeni posle sjajne igre protiv Crne Gore Srbi su se namerili na izuzetno snažnog, fizički besprekorno pripremljenog rivala i zbog toga je bilo jako teško. Odbrana je i ovoga puta blistala, Šefik je desetak odbrana ukrasio i sa dva „skinuta” peterca, napad je međutim štucao sve do poslednje četvrtine.

Srbija je stalno vodila sa golom razlike a dva minuta pre kraja treće četvrtine bilo je 3:3, da bi Ikodinović 59 sekundi pre kraja tog dela doneo i četvrto vođstvo (4:3). Pogodak Prlainovića početkom poslednjeg dela prvi put sa igračem više doneo je dva gola prednosti i to je bio znak da iznenađenja neće da bude. Istina, Amerikanci su činili sve da se vrate u igru ali jednostavno nisu imali rešenje za savršen bedem ispred Šefikovog gola. Šapić i Udovičić su pobedu učinili ubedljivom.

Srbija je najbolje igrala na ovom takmičenju i apsolutno zasluženo nosi ponovo veliki pehar u Beograd. Šefik je pružio najbolju partiju na turniru, Vujasinović je sa dva gola uneo sigurnost u igru, Udovičić je takođe bio u pravom izdanju u Đenovi, Branko Peković je izborio pregršt isključenja ali za razliku od ranijih susreta ovog puta nam igrač više nije išao od ruke. Bez obzira na to ukupnim učinkom izdanjem i konačno trofejom Srbi su pokazali da su na pravom putu kada su u pitanju pripreme za takmičenja u Malagi i Pekingu.

Dejan Savić je posle meča rekao:

„Bilo je jako teško, Amerikanci nisu imali šta da izgube ali je i ovoga puta presudila naša velika želja i nesporni kvalitet”.

Denis Šefik, junak meča je dodao:

„Znao sam da neće da bude lako, imao još dosta prostora da napredujemo a ovu pobedu posvećujem mom preminulom prijatelju Nemanji Petroviću”.

Kapiten Vlada Vujasinović je istakao:

„Videli ste sve, bilo je jako teško, dugo smo ih lomili ali objektivno smo najbolji bili na ovom turniru”.

Aleksandar Šapić je rekao:

„Teško je bilo igrati finale kada se zna da protivnik nema šta da izgubi. Mučili smo se ali nismo posustajali i kada je trebalo naš kvalitet je došao do izražaja”.

Danilo Ikodinović:

„Srećan sam zbog uspeha ali sam razočaran ovom završnom organizacijom koja ne priliči kvalitetu Svetske lige”.

Zaista, ceremonija proglašenja je bila više nego tragikomična bez ikakvog protokola ali kada se sve to sabere nema nikakve veze jer veliki pehar je došao u ruke najboljih a to su ovoga puta vaterpolisti Srbije.

Plivalište: Di Al­ba­ro. Gle­da­la­ca: 400. Su­di­je: Mar­ge­ta (Slo­ve­ni­ja) i Tur­kot (Ka­na­da). Igrač vi­še: Sr­bi­ja 7(2), SAD 7(1). Pe­ter­ci: SAD 2(0).

SRBIJA: Še­fik, Pr­la­i­no­vić 1, Ra­đen, Udo­vi­čić 2, Sa­vić, Iko­di­no­vić 1, Ni­kić, Fi­li­po­vić, Pi­je­tlo­vić , Ša­pić 1, Vu­ja­si­no­vić 2, Pe­ko­vić, So­ro. Selektor: Udo­vi­čić.

SAD: Mo­zes, Va­re­ljas, Hadnt, Pa­u­ers, Vrajt, Mer­lo, Bjo­ben, Aze­ve­do 2, Bej­li 1, Hatn, Smit, Men, Bruks. Selektor: Šroj­der.