„Белоруски сценарио” успео у Киргизији

Једна особа је изгубила живот, а 700 је повређено у постизборној драми која по белоруском сценарију потреса и бившу совјетску републику Киргизију. После масовних протеста опозиције дан након гласања и заузимања зграде парламента и владе у Бишкеку, централна изборна комисија је прогласила прелиминарне резултате неважећим, пренео је „Спутњик”.

Незадовољне регуларношћу парламентарних избора, на којима 12 од 13 странака опозиције није прешло цензус од седам одсто, њихове присталице су изашле на улице са захтевом да проруски председник Сорнобај Женбеков поднесе оставку и да се гласање понови. Полиција их је у понедељак терала сузавцем и воденим топовима, али су јуче ујутру упали у зграду парламента и ослободили из оближњег затвора бившег председника Алмазбека Атамбајева и некадашњег премијера Сапара Исакова.

Према прелиминарним резултатима, који су сада поништени, највише гласова су освојиле две најјаче партије, обе провладине: странка Биримдик (Јединство) 24,45 одсто, а странка Мекеним Киргистан (Домовина) 23,95 одсто гласова.

За разлику од непопустљивог Александра Лукашенка, киргиски председник Женбеков је брзо пристао да преиспита резултате избора, иако је рекао да насилне демонстрације представљају незаконит покушај преузимања власти. Опозиција терети власт за куповину гласова и застрашивање бирача, што су, по оцени страних посматрача, веродостојне оптужбе.

Странка блиска бившем председнику Атамбајеву, који је издржавао казну од 11 година затвора због корупције, рекла је да је „збацила владу криминалаца”. Његови савезници тврде да су преузели контролу над Министарством унутрашњих послова, националним безбедносним комитетом и престоницом Бишкеком. Опозициони политичар и бивши високи безбедносни званичник Курсан Асанов прогласио се за вршиоца дужности министра унутрашњих послова, а досадашњи министар Кашкар Јанушалијев се није појавио на послу. Демонстранти су именовали и вршиоца дужности шефа националне безбедности, државног тужиоца и команданта главног града.

Опозициона странка Ата Мекан дистанцирала се од упада у зграду парламента, рекавши да је то дело „провокатора”, али да „стоји уз народ”. Грађани ове централноазијске државе, већином Киргизи (туркијски народ исламске вероисповести), незадовољни су због корупције и доминације моћних кланова у политичком животу, а криза због пандемије је повећала незадовољство. Потреси у земљи богатој угљем и златом, у којој је смештена руска ваздухопловна база, дешавају се у тренутку док се још није смирила криза у Белорусији, а друге две бивше совјетске републике Јерменија и Азербејџан ратују око спорне територије Нагорно-Карабаха, што све ствара притисак на Москву.

Ауторитарни председници Киргизије смењени су у побунама 2005. и 2010, али је последњих десет година земља релативно стабилна. Женбеков је наследио Атамбајева 2017. као његов пулен, али су се разишли. Обојица се сматрају лојалним савезницима Москве, чија ће стратешка позиција у тој земљи вероватно остати непромењена упркос немирима, закључује „Москоу тајмс”.

Недељу дана пред изборе на интернету се појавио снимак у којем вођа странке блиске председнику говори о нужности веће интеграције с Русијом, што је био повод да присталице опозиције сазову „марш за независност” у Бишкеку. Одазвало се више стотина људи. Женбеков је после тога на састанку с Владимиром Путином у Сочију рекао да су појачане предизборне активности снага које се противе стабилности и развоју Киргизије.