Старији одговорни, млађи хватају кривине

Кишан и тмуран дан, испред једне од престоничких пекара отегао се ред, а суграђани стрпљиво чекају испред објекта.

– Било би добро да можемо да сачекамо унутра, али мере су мере – коментарише средовечна госпођа. И док се у срцу престонице води рачуна колико се особа у истом тренутку може затећи у затвореним објектима у складу са квадратуром, а без маске готово да се нико не усуђује да уђе, ситуација је нешто другачија у појединим објектима који се налазе мало даље од центра града.

У неким од локалних продавница на Карабурми могу се видети купци, али и понеки трговац без маске. У почетку, како сведоче житељи овог насеља, опомињали су комшије да у радњу не улазе без маске, али сада то не чине. Купци који журе и жеља да се држе оне старе трговачке „муштерија је увек у праву”, очигледно, учинили су своје. На престоничким улицама ситуација је шаренолика. Старији суграђани претежно носе маске и под ведрим небом, док млађи људи углавном не. Ходају брзо, сами или у групи, а маске стављају на лице тек када дође тренутак да се укрцају у аутобус или уђу у неки затворени објекат.

У близини једне од престоничких средњих школа наша екипа затекла је јуче ученике који су уживали у школском одмору. Седе на клупама, разговарају, а маску ће вероватно ставити на лице тек када дође тренутак да се врате у учионице. На аутобуским стајалиштима у срцу престонице готово сви путници који су чекали јавни превоз носили су заштиту на лицу.

– Возим се свакодневно аутобусом на линији 23. Шта да кажем... У превозу има људи који не носе маску, онда има оних који је не носе како треба, односно спусте испод носа, али и путника који поштују мере. Не улазим у аутобус без маске, највише због себе – рекао је суграђанин Душан Л. и додао да напољу прекрива уста и нос чим примети да око њега има више људи, односно када чека у реду или на аутобуској станици.

На вратима аутобуса истакнуто је обавештење да је улазак у возило забрањен путницима који не носе заштитну маску на лицу, а онима који одбијају да поштују ово правило прети казна од 5.000 динара. Такође, возачи имају обавезу да упозоре путнике који не носе заштиту на лицу да напусте возило, а у случају да путник то неће да учини, возно особље контактира диспечера у управљачком центру Секретаријата за јавни превоз који потом о томе обавештава најближу патролу која врши контролу. Неки од корисника градског превоза које смо затекли на аутобуским стајалиштима сведоче да су упознати са тим, али сумњају да возачи имају времена да се баве путницима који не носе маске. О томе да треба да улазе само на предња врата, признају, врло често не размишљају зато што журе. Угоститељски објекти које смо посетили током јучерашњег дана нису били крцати. Особље локала радило је под маскама, а гости, сасвим очекивано, одлагали су их да би уживали у поруџбини.

Маска је најважнија одбрана

У главном граду за сада неће бити нових мера, важно је да се постојеће примењују доследно и истрајно, а санитарна инспекција ће појачати контролу и самим тим биће више казни, истакао је градоначелник Зоран Радојичић за РТС. У амбулантама се повећао број пацијената са респираторним инфекцијама, указао је градоначелник, али ситуација је и даље под контролом.

– Постоје различите групе људи и зато морамо да реагујемо на различите начине. Једни су они којима је довољно објаснити ситуацију, који ће разумети проблем и понашати се у складу са тим. Друга група људи је она коју треба мотивисати и са њом комуницирати, којој стручна лица треба да скрену пажњу – рекао је Радојичић и додао да постоји и она група која треба да се санкционише, али је релативно мали број таквих у Београду.

Хладно време, појава грипа и респираторних инфекција, оценио је он, погоршавају ситуацију.

– Подаци говоре да су маске значајне и као баријера јер локално повећавају температуру и тако умањују могућност да се зимски респираторни вируси везују за организам. Маска је једноставна, али је и најважнија одбрана од вируса у овом тренутку. Уколико дође до погоршања ситуације, примењиваћемо стриктније мере и посвећеније пратити извршење мера које спроводимо. Главни параметар је број пацијената који захтевају болничко лечење – закључио је Радојичић.