Корњача са компасом

Тајанствени свет водених дубина занимао је људе од давнина, али су једино рониоци могли да завире у подводно царство, и то само на неколико тренутака – онолико колико су могли да задрже дах. Жељу да се заплови испод површине мора дуго је било немогуће остварити. Најстарији планови за прављење подводног пловила потичу из 1578. године и дело су Британца Вилијама Бурна. Међутим, његова подморница остала је само на папиру.

Прва подморница направљена је тек 1620. године. Корнелијус вон Дребел, Холанђанин који је живео у Енглеској, саградио ју је од дрвета, преко којег је затегао кожу импрегнирану машћу, како не би пропуштала воду. Овај „подводни брод” који је запловио реком Темзом покретао се захваљујући напорима дванаест веслача и могао је, уз њих, да прими посаду од осам људи. Дребелова примитивна подморница ронила је до 20 метара дубине и могла под водом да пређе 10 километара, а затим је морала да изрони, како би се допуниле резерве ваздуха.

Многи су покушавали да усаврше Дребелов дизајн и направе употребљиву и безбедну подморницу, али је тек седамдесетих година 18. века студент америчког универзитета Јејл Дејвид Бушнел конструисао пловило вредно помена: подморницу коју је назвао Корњача. Бушнелово дело, налик на велико јаје, могло је да прими само једног човека, који је снагом сопствених руку морао да покреће два пропелера како би се пловило кретало. Корњача је била опремљена компасом и барометром, а имала је и танкове који су се пунили водом како би заронила и празнили да би изашла на површину. Ова подморница, направљена у време америчког сукоба са Енглезима, носила је и кутију са експлозивом, спремним за напад на енглеске бродове, па се може сматрати првом ратном подморницом.

(/slika2)У мају 1801. године Роберт Фултон је поринуо свој Наутилус – подморницу облика цигаре, дугачку шест и по метара, која је пловила површином мора уз помоћ једара, а под водом се кретала захваљујући пропелерима које је ручно покретала четворочлана посада. Ова борбена подморница била је начињена од дрвета и гвоздених плоча, могла је да зарони на осам метара дубине и имала је ваздуха довољно за шест сати боравка под водом. Фултон је први покушао да употреби компресовани ваздух како би пловило могло дуже да се задржи испод површине мора, али су његови планови пропали јер није имао довољно новца.

Средином 19. века Французи су постали водећи иноватори у градњи ратних бродова, али је њихов покушај да направе подморницу забележен као безуспешан: њихово пловило, названо Ронилац, кретало се споро и било нестабилно под водом, али ће остати упамћено као прва подморница коју је покретао, додуше примитивни, мотор.

Ирски учитељ који је емигрирао у Америку Џон Филип Холанд усавршио је погонски систем и дизајн подморнице, а велики технолошки напредак био је и изградња прве подморнице на атомски погон – Наутилуса, који је поринут 1954. године.