Шамар посланика ЕП Бриселу и Берлину

Посланици Европског парламента поново ових дана загорчавају живот врху политичке пирамиде Европске уније. Таман што су лидери ЕУ утаначили дневни ред предстојећег самита у Бриселу (15–16. октобар) – епидемиолошка ситуација, односи с Великом Британијом, климатске промене и односи с Африком – план им је замутио буџетски комитет Европског парламента (ЕП).

Нисмо имали избора сем да прекинемо састанак, објавили су представници дотичног комитета након наглог завршетка сусрета с представницима Европског савета (ЕС) поводом следећег средњорочног буџета (ЕУ), о којем до краја године мора да се изјасни ЕП. Буџетски комитет суспендовао је све даље контакте поводом буџета 2021–2027. до данас, то јест док Брисел не покаже „стварну вољу” за постизањем споразума, поручили су из Европског парламента.

Без „зеленог светла” ЕП, политичко руководство ЕУ нема правну могућност да озваничи свој јулски договор о формату средњорочног буџета (1,04 билиона евра), којем су због вируса корона придодали СОС фонд од 750 милијарди евра, с још неизвесним условима под којима би тај новац требало да буде враћен.

Европски парламент од летос је видно незадовољан бројним потезима Брисела у везима с буџетом и СОС фондом. Понајвише одлуком ЕС да заједничку седмогодишњу касу уобличи далеко скромније од очекивања ЕП (1,3 билиона евра), и плановима да „засече” улагања у 15 пројеката које парламентарци сматрају кључним за економски опоравак Европе од пандемије.

Компромиса не може бити док Европски савет одбија да повећа „плафон” буџета, док искључује извесне „ставке трошења”, и док се оглушава о кључни захтев ЕП за нова издвајања у 15 програма за које сматрамо да су од изузетног значаја за грађане Европе, пренео је портал „Евроактив” оцену представника Буџетског комитета. Иначе, током нагло прекинутог састанка крајем прошле седмице, европарламентарци су „с индигнацијом” одбили најновији предлог Берлина да „негде средином периода трајања следећег буџета дође до његовог увећавања”, будући да ниједан конкретан број том приликом није био понуђен.

Све су прилике да ће буџетска надгорњавања Европског парламента и Брисела доминирати предстојећим самитом, незваничне су процене у седишту ЕУ.

У међувремену, да ли ће емисари Европског савета на наставку преговора с представницима Буџетског комитета ЕП, заказаном за данас, изаћи с новим „кројем” за седмогодишњу касу – неизвесно је. Евентуални изостанак договора ЕП и ЕС око следећег седмогодишњег буџета до Нове године најгори је сценарио, који ће вероватно бити избегнут. У Бриселу ипак не знају докле је ЕП спреман да иде у својим захтевима да се – пре него што да „ зелено светло” – у буџет упишу оштре измене садашње верзије документа. На пример, да се бриселска давања повежу директно с поштовањем владавине права у земљама корисницама, што је у супротности с компромисним решењем које је недавно понудила Немачка. Наиме, почетком октобра Берлин је предложио да се убудуће оцењују „кршења владавине принципа”, а не „генерализовани недостаци” у спровођењу владавине права. Берлин је пред претходни самит ЕУ предложио да би државе које предлажу ускраћивање буџетских средстава чланицама „кршитељима владавине права” требало да оформе квалификовану већину у ЕУ. Дакле, не као што је Брисел раније предлагао – да квалификовану већину треба да оформе оне које су „означене” као кршитељке владавине права.

„Политичари треба да зачепе о проценама владавине права. То је ствар судија. Ствар је независних ауторитета да донесу суд о томе да ли је владавина права под притиском или не у ЕУ”, упозорио је Манфред Вебер, вођа највеће политичке коалиције у ЕП.

Према Веберовим речима, „ЕП неће прогутати СОС-корона пилулу а да се не успостави директна везе с владавином права”. У још оштријој верзији, Давид Сасоли, председник ЕП, и пре почетка јулске парламентарне дебате о средњорочном буџету изашао је с далеко ширим списком захтева Бриселу, без чијег испуњења неће бити „зеленог светла”.