Бицикл – возило на два точка
Својевремено је у Лондону продат бицикл стар више од једног века на једној аукцији за рекордну суму – за више од 100.000 фунти. Бицикл „дајмон фрејм сејфти” из 1891. године британске продукције купио је колекционар са Блиског истока за тачно 105.750 фунти, односно 170.600 долара. Од када датира бицикл?
Пре усавршавања мотоцикла, аутомобила и авиона, бициклисти су вожњом на бициклу, односно на брзој двоколици (велосипеду) достизали највећу брзину кретања човека.
Према неким изворима бицикл је конструисао Микеланђело и први бицикл је био без педала.
Прво возило слично бициклу први пут се помиње 1447. године у хроници немачког града Мајнингена. Затим, нирнбершка хроника бележи да је извесни ковач 1649. израдио возило којим се за један час могло прећи две хиљаде корака.
Најстарији претеча модерног бицикла био је бицикл „целерифер” Француза Меда де Сиврака. Сиврак је 1790. године конструисао справу на два точка (сваки са пречником од седамдесет центиметара) монтирана испод дрвене траверзе, са јастучићима у средини. Сивраков бицикл „целерифер” био је у ствари лик животиње, коња, лава и слично, направљен од дрвета, постављен на два дрвена точка спојена дрвеном пречком. Возач је јахао на тој дрвеној животињи и покретао се одупирањем о тло час једном час другом ногом.
Даљи напредак у развоју бицикла учињен је појавом дресине, назване по проналазачу Карлу фон Дресу. Овом двоколицом учињен је велики корак напред, јер је предњи точак могао да се покреће лево и десно, па се овим возилом могло управљати. Дресина је била од дрвета, а возач је покретао наизменичним одупирањем ногу о тло.
Први бицикли на којима више није морало да се гура ногама појавили су се 1861. године у Француској. Њихов проналазач био је Ернест Мишо, који је 1855, на предњем точку трицикла монтирао педале. Предњи точак са педалама и директним преносом био је виши од задњег. Дрвени точкови, који су до тада били обложени железом, облажу се 1865. године пуним гумама. Године 1880, Енглез Џон Кемп Старли лансирао је бицикл „Safety” (сигурност): задњи пренос с водоравним ланцем, низак оквир, куглични лежајеви, точкови готово једнаког пречника, положај седишта на врху горње цеви оквира.
Осам година касније, Шкотланђанин Џон Данлоп уводи гумени обруч, а проналазач Диркоп слободни ход педала. Британска фабрика „Humber” уводи петоугаони оквир, чиме је бицикл постепено добио свој данашњи облик.
До раног 21. века, широм света произведено је више од једне милијарде бицикала. Њихова бројност далеко премашује бројност аутомобила, у погледу укупног броја и броја појединачних модела. Они су главно транспортно средство у многим областима. Исто тако, они представљају популарну форму рекреације и адаптирани су за употребу као дечије играчке, одржавање генералне кондиције, војне и полицијске примене, у курирској служби, за бициклистичке трке и бициклистичке акробације. У скорије време измишљен је електрични бицикл који има батерију и олакшава дуге вожње, смањује умор или потешкоће на узбрдицама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


