Сезонске теме

У Београду је, на самом прагу лета, почело драње коже.

Депилација, хладна и топла, дубоких и плитких препона, ногу, руку, наусница. Педикир, маникир, антицелулит масаже... Салони лепоте су пребукирани.

Сви хоће да буду лепи и затегнути и витки и препланули, сад и одмах. Јуче! Јер, лето је – и ништа не можеш да сакријеш. Лето је казна.

Зими нам ништа није било довољно масно. Теретане су нам биле некако снеруке (израз Матије Б.), а за салоне није било ништа хитно. И тако су нам, уместо дугог топлог лета, стигли холестероли и целулити, а ми смо се, као сав целулоидни свет, предали лажима... Слатке, зеро, лажи – јер више нико неће ништа слатко ако не пише зеро – пет килограма мање за само шест дана, за десет дана бићете без целулита, са најновијим козметичким препаратима изгледаћете десет година млађе...

Поцрните пре сунца, пре мора. Први поцрните!

То је питање бити или не бити...

Није важно што лекари не препоручују кварцовање, што козметичари кажу да кожа стари од сунчања; бити преплануо, први у селу и први у Београду, категорични је императив данашњег времена.

А тек на мору!

Никада нећу заборавити речи једног кардиолога из Института у Игалу, док смо још били СЦГ.

– Ја ово више не могу да поднесем. Причам им, сваки дан, да се сунчају само до 11 и после пет, јер су срчани болесници. И, сваког дана, кад излазим из Института, у три сата, ја видим те моје пацијенте како леже на сунцу намазани блатом!

Ја их разумем. Сунчају се за све паре. Па шта буде. Уосталом – нема смрти без суђена дана. Тачније – ако ти има века има ти и лека.

Да се вратимо дрању коже.

Коначно – ево ме у салону, са козметичарком која није ишла кући седам дана. Гужва је превелика. Питам је – шта је ово?

– Како шта. Па, стигло је лето.

– Па, ваљда се не живи само лети, кажем.

– Да, али само лети се сви депилирају и сређују стопала.

– Зар вама то није чудно?

– Наравно да ми је чудно, каже она. – Поготово за девојке... Има их, иха ха, које само лети раде депилацију ногу... А имају момке... Питала сам баш једну, како то, имаш дечка, иако је зима, а она ми каже – ја обујем црне секси чарапе са жабицама и он и не види!

Наздравље! Ако ово чују метросексуалци, одоше и они у хомосексуалце...Или је то заправо карактеристика правих мушкараца што не хају за ситнице. Што рече Балашевић, у песми „Имао сам страшног петла – данас су петли чудни, свака им длака смета...”

Причам ја ово мојој комшиници, власници парфимерије.

– Где ти живиш!, каже она... – Па знаш ли ти да мени зими три пута падне продаја шампона, гелова за туширање и дезодоранса... Лети не могу да набавим толико колико се продаје...

Да резимирамо. Ми смо сезонски лепи. И кампањски чисти.

Али смо бар тада чисти за све паре...

Само, да се разумемо: Српски мушкарци су још гори. Они у козметичке салоне не залазе ни лети, а камоли зими. Још ако су из мачо-мен приче, таква могућност им изгледа не само увредљиво, већ и научнофантастично.

(Изузетак чини малобројна подврста мушкараца тзв. метросексуалци, доста неразумљива просечној српској жени.) Мушкарци уопште нису у паници што долази лето. Не само да се не осећају дужним да буду лепи и препланули, већ се и ладно шетају у озлоглашеним трегер-мајицама, затегнутим од великих, „јелен” и „лав” стомака. У Србији, земљи све квалитетнијег пива, лето за мушки део популације изгледа сасвим другачије. Могла бих да кажем – опуштено, да није толико затегнуто. Опуштено и затегнуто до пуцања.

Што ће сасвим олабавити већ лабаве трегер мајице.

Док су српске даме у великој акцији улепшавања, српски мушкарци су у фази „шаб ме габри”.

Уверени су да је довољно, пошто их је све мање, што уопште и постоје, и као такви, сматрају се довољно лепим и пожељним.

Такнуто-макнуто. Дорада и обраде не долазе у обзир.

У летњем издању – сировина као финални производ, заваљени у фотеље уличних кафића, меркају фастинстант однеговане антицелулит рибе, сређене за све паре, у последњем часу, пред лето...

За кога? Толика фрка...

Док он, наручује пиво. Врло хладно. У хладовини. Док он, пијући своју криглу бевиплекса, са пеном, изговара историјску реченицу – Где нема пене, нема ни мене...

Продаја мушких дезодоранса и гелова такође је три пута већа лети, него зими, што потврђује тачност познате пословице „Према свецу и тропар”.

Што нема никакве везе са паролом: Боље је пиво за једног, него чај за двоје.