Корона утиче и на појаву шлога

Ковид 19 не утиче само на појаву тешких упала плућа, развој миокардитиса, опадање косе, губитак чула укуса и мириса, већ може да доведе и до развоја шлога. То је објављено у појединим научним часописима у свету, а до истог закључка су дошли и наши лекари у свакодневном раду с пацијентима.

У Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава” у Београду увидели су да корона и те како утиче на развој можданог удара. Они уједно бележе пацијенте с тешким облицима цереброваскуларног обољења.

Како истиче др Марјана Вукићевић, неуролог и директор Специјалне болнице „Свети Сава”, ковид 19 је сигурно утицао и на појаву можданих удара јер ако лекари не открију узрок због којег је до њега дошло, а виде да је пацијент прележао корону и да има факторе запаљења, јасно је да је шлог захватио велики крвни суд и да могу да га доведу у везу с ковид инфекцијом.

Број случајева можданог удара може само да се повећа у оваквим ситуацијама. Повишена температура која траје данима некада доводи и до смањења количине крви у организму јер пацијенти често дехидрирају и забораве да пију довољно течности. Многи су ковид прележали код куће, а добили шлог и дошли су код нас, али тестови које смо им ми радили били су негативни на ову инфекцију. Јављали су се управо мождани удари за које нисмо знали порекло. Ковид 19 изазива појачано згрушавање крви, а можда код неких људи постоји и неко запаљење артерија и склоност ка појави шлога – истиче наша саговорница.

У току је једно истраживање које лекари ове болнице раде заједно с колегама из Клиничког центра Србије и Војномедицинске академије, са циљем да утврде какву су пацијенти лечени у нековид установама, а код којих је корона потврђена, имали клиничку слику у току лечења, који су симптоми забележени, како је протекло лечење...

– То је битно како бисмо добили наше, домаће податке и да не бисмо увек користили туђа искуства. Буквално смо 24 сата били ангажовани око тих пацијената, о сваком пацијенту смо индивидуално одређивали начин лечења, слали снимке једни другима како бисмо донели праву процену у којој болници треба да се лечи сваки болесник понаособ... Наше пацијенте с короном смо слали на даље лечење у Инфективну клинику КЦС, Земунску болницу, КБЦ Бежанијска коса, ВМЦ Карабурма – истиче др Вукићевић.

Упркос пандемији ковида 19 ова установа ради све време пуном паром. У марту су урадили реорганизацију начина рада како би спречили улазак ковида 19 у болницу, и учинили све да изолују одмах пацијенте који имају симптоме вируса, јер су болесници који овде леже на одељењима најосетљивија група за добијање ковид инфекције. Уколико би је добили – имали би најлошију прогнозу за опоравак. Због тога су направили собе за изолацију сумњивих случајева, односно пацијената који имају повишену температуру а доживели су шлог, све док не стигне налаз ПЦР теста на ковид.

– Број примљених пацијената се није много мењао претходних месеци у односу на раније године. Лакше пацијенте који су покретни и који су могли да обаве све прегледе у пријемној амбуланти током дана слали смо на кућно лечење и они долазе само у случају неких нових тегоба. Хоспитализовали смо све пацијенте који су долазили са средњетешким и тешким стањем. Све време нам ради ангио-сала пуним капацитетом.

Будући да су се многе болнице претвориле у ковид центре, многи пацијенти с нејасним неуролошким стањима су овде лечени, а не само они с можданим ударима. Било је доста пацијената са запаљењима мозга који су третирани у интензивној нези, која је стално била пуна – наглашава др Вукићевић.

У првом атаку короне у овој кући корона је утврђена код свега десетак пацијената који су били ковид позитивни, а од особља код само једне медицинске сестре, која се заразила изван болнице. Није забележен пренос инфекције с једног на другог пацијента, ни с болесника на особље.

– Касније смо се сви мало опустили, па је у другом таласу короне било више заражених. Од проглашења пандемије до сада открили смо ковид 19 код око 50 пацијената и исто толико здравствених радника. Тренутно троје здравствених радника има ковид 19 и налазе се на кућном лечењу. Многи пацијенти се боје одласка у болницу јер сматрају да ће добити корону, па пропусте драгоцено време, а зна се да је за опоравак од шлога време веома значајан фактор и да је битно да се што пре доведу до болнице – упозорава наша саговорница.

Раније је шлог био болест људи старијих од 80 година. Али, сада овде свакодневно стижу све млађи пацијенти. Код многих се шлог јавља већ после 50. године, али има пацијената и који су тек згазили у четврту деценију живота.

– Млади људи не воде рачуна о свом здрављу. До педесете мали број њих, ако нема неке тегобе, одлази на превентивне прегледе, проверава крвни притисак, шећер у крви и друге параметре крви. Зато нам дође тридесетпетогодишњи пацијент са шлогом коме шећер у крви у том тренутку износи 25, а да он није знао да има тај проблем, или неко ко је завршио у болници с притиском од 200, а који раније никада није ни лек за главу попио. Забораве и да су у породици имали најближе који су преминули управо због шлога или срчане болести, пуше цигарете, конзумирају алкохолна пића, не пешаче... Неретко лечимо и друге неуролошке проблеме, токсична оштећења мозга, тромбоза вена у мозгу... – наводи др Вукићевић.

Пацијенти који имају инфаркт мозга леже обично у болници до 12 дана, а они с крварењем у мозгу три недеље, јер се чека да се крв повуче. Након тога иду на рехабилитацију.

– Болница је стара, покушавамо да средимо водовод, да се прикључимо на даљинско грејање... Министарство здравља нам у свему доста помаже, а добићемо и нову ангио-салу која ће омогућити бржи и квалитетнији рад. Очекујемо и нову магнетну резонанцу – додаје др Вукићевић.

У овој болници се годишње лечи између 6.000 и 6.500 пацијената с акутним можданим ударом, а од тога је прошле године било 3.500 болесника који су збринути под дијагнозом инфаркта мозга. По тој статистици су, додаје др Марјана Вукићевић, највећа болница овог типа у свету.