Србија ће имати нови аранжман с ММФ-ом

Актуелни саветодавни аранжман који Србија има с Међународним монетарним фондом (ММФ), популарно назван „чуваркућа”, истиче у јануару наредне године и више нема дилеме да ли ће бити обновљена сарадња с овом међународном финансијском институцијом. Непознаницу је разрешио председник Србије изјавом да ћемо имати нови аранжман јер је то питање сигурности и добре позиције на светском финансијском тржишту.

И председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је да је Србија заинтересована за наставак сарадње са Међународним монетарним фондом и након истека актуелног аранжмана, наглашавајући да таква сарадња најбоље промовише Србију као економски стабилну државу и пожељно тржиште за улагање. Она је путем видео-линка разговарала са шефом делегације ММФ-а Јаном Кесом Мартејном о актуелном петом аранжману „Инструмент за управљање политикама” и о даљим могућностима сарадње. Шеф делегације ММФ-а истакао је чињеницу да Србији није неопходна финансијска подршка и рекао је да би и наредни аранжмани могли бити саветодавног карактера.

Међу економистима има и оних који су за нови аранжман и против њега. Тако Иван Николић из Економског института сматра да нам аранжман с ММФ-ом и не треба толико. Србија је близу инвестиционог рејтинга, а аранжман „не иде” с инвестиционим рејтингом, то јест уколико желимо да се нађемо у тој категорији.

„То што нека земља има аранжман с ММФ-ом, макар и саветодавни, предзнак је да јој не иде најбоље и асоцира да јој треба бар нека техничка помоћ. Не знам ниједну земљу с инвестиционим рејтингом која има аранжман с ММФ-ом. То ми не иде једно с другим”, каже Николић.

Додаје да ми имамо лепо искуство с овом међународном финансијском институцијом, они такође имају добро искуство са нама и наводе Србију као пример успешности спроведених аранжмана. Николић сматра да смо изашли из проблема – јесте да нам се продубљује минус у државној каси и да расте јавни дуг, али порекло тога сада је сасвим другачије него раније.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже да је за нас добро да договоримо нови аранжман и да треба стално да га имамо. Од ММФ-а стижу добри савети и препоруке којима се побољшавају наше економске политике, њихов приступ је професионалан и стручан. Сем тога, наша репутација је за нијансу боља када имамо аранжман, јер инвеститори  имају поверење у ММФ.

„Међународни монетарни фонд је добар да спречава несташлук врха власти, који тежи повећању плата у јавном сектору и пензија. Апсурдно је и неразумљиво да у години привредног пада од минус 1,5 одсто, чак и да буде само стагнација, дође до поменутог повећања. То што ћемо бити једина земља у Европи која ће да повећа плате и пензије није позитиван изузетак, већ негативан”, каже Маџар.

Бранко Урошевић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да би нам нови аранжман био користан из више разлога.

„Прво, не знамо колико ће криза да траје и какве ће јој бити последице. Међународни монетарни фонд нам може помоћи да стабилизујемо јавне финансије и да доносимо добре одлуке у том домену. Не смемо да поновимо оно што је учињено после кризе из 2008. године, када су нам порасли и дефицит у државној каси и јавни дуг. Међународни монетарни фонд нам треба као контролор да се не занесемо превише”, сматра Урошевић.

Додаје да наши званичници лако дају подршку повећању плата у јавном сектору и пензија, али да то мора да се ради на одржив начин.

„То нису лаке одлуке. С једне стране, имамо пад броја становника и старење становништва, а с друге потребу да пензије буду пристојне и да од њих може да се живи. Исто важи и за плате. Повећање и једних и других мора бити одрживо, а не плод великог задуживања”, сматра Урошевић.

Његов колега с Економског факултета Милојко Арсић каже да је за нас још увек добро да имамо аранжман са ММФ-ом и да је саветодавни аранжман, какав је актуелни који се у јануару завршава, сасвим довољан.

„За земље са нашим карактеристикама аранжман је потребан због инвеститора, јер је тада њихово поверење веће. Инвеститори више верују ММФ-у него влади. Аранжман нам је потребан и због нашег погоршаног рејтинга по једном од критеријума Светске банке, а то је квалитет управљања од стране државе. Благо је погоршање у смислу ефикасности државе, контроле корупције, владавине права”, каже Арсић.