Светa Петкa поново спаја

Херцег Нови – Залеђе бококоторског залива крије многе лепоте непознате и самим мештанима бокељских градова. Мноштво малих села скривено је и у најживописнијем залеђу Херцег-Новог на падинама Оријена, највише планине на Јадрану, по којем је расуто и вредно историјско и културно благо. Од праисторијских пећина, римских ископина до средњовековних цркава све је надомак обале као и села до којих ће, вероватно, пре многих домаћих стићи страни купци земљишта.

Село Буновићи у которској општини, заправо на међи херцегновске и которске, у прошлости је било састајалиште мештана са обе стране, православаца и католика који су се окупљали око светиње из 17. века, цркве Свете Петке. Надомак порте необичан је амфитеатар античког порекла где су се вековима на саборима уочи славе Свете Петке, 8. августа, окупљали мештани са которске и херцегновске стране. У амфитеатру никада нису обављана археолошка истраживања. Цркву познату као заветну цркву Свете Петке походили су верници пешачећи до ње по приморском кршу километрима босоноги.

Ових дана започела је обнова и доградња некадашње келије поред цркве која ће постати конак и женски манастир. На иницијативу мештана моринске парохије којој припада црква, а по благослову митрополита Амфилохија, окупили су се дародавци чија помоћ би требало поново да оживи ово место. Они су даровали новац, грађевински и остали материјал.

Када је пре неколико дана наливана плоча за зграду конака, окупили су се неки од дародаваца и мештани. До краја године, кажу из организационог одбора градње манастира коме преседава митрополит Амфилохије, овде ће се уселити три до пет монахиња. Једна од њих је лекарка, друга агроном, трећа фрескосликарка.

У селу Буновићи неколицина је камених кућа а само троје мештана од којих су двоје старци. У село се вратио да обнови стару кућу Петар Уљаревић, чији су преци, кажу, овде дошли пре 360 година.

Милан Шпаровић из Бијеле, члан Организационог одбора градње, каже да ово је традиционално место окупљања становника которске и херцегновске општине. До села и цркве може се доћи са три стране и то од Мориња, Каменара и Херцег-Новог.

– Народ целе Боке долазио је овде са великом побожношћу без разлике у вероисповести. Долазили су пешице, не као на излет него у ходочашће. Пре тога су се припремали постом и молитвом. Овде се редовно служила света литургија. Света Петка је у нашем народу позната као заштитница сваке људске душе и овде је окупљала људе и православне и католичке вероисповести – каже парох бијелски, свештеник Драган Видаковић.

Мирко Сеферовић из Мориња сећа се како је уочи славе Свете Петке свако од мештана припремао храну и пиће и доносио на ово место у амфитеатар где се играло, певало и дружило целу ноћ уочи Петковдана.

До села Буновићи, које још нису походили руски купци некретниина, иначе веома заинтересовани за села залеђа, из правца Херцег-Новог се стиже преко села Поди, кроз које пролази пут Мељине – Петијевићи. На том правцу највећим делом насутим каменом или бетоном могу се понекад срести тек планинари и излетници, а ређе странци, бициклисти затечени зеленилом и погледом на залив, Луштицу, Херцег Нови и Превлаку. Успут су за освежење два планинска извора.