И снагаторима потребан рад на рачунару

Већина људи тек на факултету, разговарајући са старијим колегама које су искусиле радну праксу, почиње да схвата да су, уз формално образовање, специфичне личне особине неопходне да би се успешно бавили занимањем о којем сањају од детињства. Умеће представљања себе могућем послодавцу као одлучне и шармантне особе, што Срби у последњим годинама убрзано уче следећи лекције читаве науке која је о томе разрађена на Западу, само је први задатак у тесту психичке и физичке издржљивости који радно место поставља човеку све до одласка у пензију. Нека решења за тај непрекидни испит могу се наћи на „Инфостудовом” сајту за запошљавање, као и списак намештења која се најчешће нуде и упозорење у којим је пословима највећа конкуренција.

– „Инфостуд” је највећи сајт за запошљавање у земљи. Месечно „окачимо” 1.800 нових огласа и примимо 100.000 пријава. Преко сајта је, за пет година колико постоји, посао нашло између 35.000 и 40.000 људи. С обзиром на то, наши подаци су потпуно релевантни, тако да смо, на основу статистика коју ажурирамо сваке године, формирали листу која упућује раднике у којим областима тржишта су им најбоље шансе да пронађу запослење – каже Бранислав Јовановић из „Инфостудовог” одељења за односе са јавношћу.

Није никакво изненађење да Србија, као и свака друга земља, не може да се засити трговаца и маркетиншких стручњака, који представљају 20 одсто понуда на сајту. Ни административаца, колико год се чинило да их има и где треба и где не треба, неће бити мање јер њих тражи 15 одсто компанија са слободним местима. Економисти су неопходни у 11 одсто предузећа које траже нову радну снагу. Све оне којима је животна амбиција да постану менаџери, што је колоквијално познато као најновије омиљено занимање у Србији, обрадоваће податак да имају прилику на 10 одсто расположивих радних места. Мада не би било упутно да се превише радују јер је укупни број понуда за намештењe које су оглашене на „Инфостудовој” веб-страници прошле године износио око 17.000.

– Тај број је повећање за 70 одсто у поређењу са претпрошлом годином. То је одлична вест за напредак домаће економије, али не би требало превидети да то значи и да се све више људи обучава за коришћење модерних технологија и тражи посао преко Интернета – наглашава Јовановић.

Изненађујућих података на списку ипак има. Без обзира на јачање малог и средњег приватног бизниса, нема много људи који траже ухлебљење као књиговође и финансијски ревизори. Ни градилишта, којих наизглед има на сваком другом углу, не успевају да пронађу довољно инжењера и техничара, као ни архитекте и пројектанте. И апотека има безмало свуда, на срећу Срба који немилице гутају таблете, али нису попуњена сва места за фармацеуте.

Квалификације неопходне за поједине послове могу да затекну кандидате неспремне. Стереотип о радницима обезбеђења тврди да су за чување објеката и људи потребни само мишићи и издржљивост, али „Инфостудов” сајт напомиње да се од снагатора често тражи и да познају макар један страни језик и да умеју да се служе рачунаром. Оне који више воле миран рад у канцеларији, попут књиговођа, сајт упозорава да ризикују здравље јер их очекују бол у леђима, очима и глави. Подробан опис добрих и детаљан, готово одбијајући опис лоших страна специфичних радних услова, попис могућих, ако не извесних здравствених потешкоћа, као и списак личних особина неопходних за 100 најтраженијих занимања саставио је „Инфостудов” тим. Нису се либили да, на пример, подсете будуће медицинске техничаре са каквим врстама тешких и напорних болесника ће морати да се носе и каква ће непријатна задужења свакодневно подносити.

– Ово је први пут у Србији да је неко прикупио такве податке. Наша екипа, предвођена особом која се у иностранству годинама бавила људским ресурсима, писала је на основу искуства у раду са клијентима, стручне литературе и истраживања интернета – рекао је Јовановић.

Судећи по овом опису, кандидат може да заврши потребне школе, али слабо ће напредовати ако није, у зависности од посла, динамичан и комуникативан или способан за дуго усамљеничко седење пред компјутером, вољан да преузме вођство или научен да се уклапа у тим, доброг вида и слуха или отпоран на алергију од прашине. Поједини послови, попут секретарског и новинарског, налажу да особа буде довољно снажне концентрације како би истрпела непрекидно зврјање телефона и стигла да истовремено обради гомилу докумената и заврши сопствене написе.

– Јављали су нам се многи заинтересовани за посао који, чак и када јесу образовани за њега, не знају тачно шта такво намештење подразумева. На интернет страницу смо убацили и преводе назива најтраженијих занимања са енглеског на српски. Помодни новоговор нас је засуо, па људи понекад не схватају да се иза енглеског звучног назива крије посао који обављају читавог живота – наводи Јовановић.