Тркачи оловних ногу

У недељу 11.октобра гледалиште се опростило од домаће криминалистичке серије „Мочвара”, за коју је најтачнија новинарска фраза да „никог није оставила равнодушним”. Прича о четворо полицијских инспектора који решавају бизарне злочине, сурова убиства три Београђанке за које ће се показати да их повезује то што је свака водила порочан живот и да су мајке дечака који због слика које им се одвијају пред очима одбијају да говоре. Главни лик је интровертни и мрачни инспектор Никола Крсмановић, ког игра хрватски глумац Горан Богдан, који се присећа свог детињства уз самохрану мајку коју су „зли језици” оптуживали да је лака жена. Иако за Богдана публика има много комплимената, чак га неки и називају „новим Томом Хардијем”, у овој улози је дошла до изражаја његова мана, а то је лоша дикција. С обзиром на то да није школовани глумац већ дипломирани економиста, то може да буде разумљиво али с друге стране екипа, посебно искусни редитељ Олег Новковић, су то требали да имају у виду и да му скрену пажњу. Као да су хтели да му „праве друштво” и бројне друге колеге из серије су говориле неразумљиво тако да су је гледаоци пратили са даљинским у руци, често појачавајући тон. То је било неопходно у свим дијалозима, сем у оним у којима учествују Бојан Жировић, Миона Марковић, Цеца Бојковић, Милутин Милошевић и Воја Брајовић. Мада, руку на срце, оно што се није чуло није био велики губитак јер је основа сваке комуникације псовка. И то највулгарнија. Тешко је разумети зашто је инспекторска четворка толико нерасположена, мрачна, незадовољна животом. У сценама поред промискуитетних односа, секса без емоција, алкохола и цигарета које се готово никад не испуштају из руку преовладава и полицијска бруталност коју примењује чак и млада инспекторка Милка (Јана Бјелица).

Искусна Милена Марковић, песникиња, сценариста, драматург и професор на ФДУ је за лик Николе Крсмановића рекла да је он „романтични антихерој”. У „Мочвари” видимо да је он антихерој али не и да је романтичан, као што то није ниједан лик у овој серији. Гледаоци који су покушавали да одгонетну ко је психички поремећени серијски убица за то нису имали шансе све до седме епизоде, када се појављује лик младог дефектолога Вида кога је маестрално одиграо Филип Хајдуковић. Несумњиво добра страна серије је фотографија за коју је био задужен Миладин Чолаковић и музика која је на прво слушање освојила ТВ публику, песма „Доле у мраку” за коју је текст написала Милена Марковић, а редитељ каже да је мелодија омаж црном кантри вестерну, који он воли а која ипак неодољиво подсећа на шпицу популарне америчке крими серије „Прави детектив” али и хит „Самер вајн”, певачице Ненси Синатре.

Наслов ове колумне је наслов романа Џејмса Џојса, јер да не беше десете епизоде у којој инспектор Никола трчи за осумњиченим, од полицијске акције током истраге не би било ни трага.