Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гориво скупље у просеку за 2,8 динара

Гориво скупље у просеку за 2,8 динара
Ирачки војници чувају нафтовод (Фото Бета)

Гориво је од поноћи скупље у просеку за 2,8 динара – цена моторних бензина је повећана за 2,65 динара, а дизела за 3,1 динар по литру, јавио је јуче Танјуг позивајући се на министарства финансија и енергетике.

Нова цена моторног бензина и безоловног моторног бензина од 95 октана већа је за 2,56 динара – 110,7 динара по литру, дизела Д-2 за 2,81 динар – 97 динара по литру, еко 3 дизела за 2,99 динара – 101,33 динара, а евро-дизела за 3,2 динара – 106,39 динара по литру.

Уље за ложење биће скупље за 3,57 динара – 93,11 динара за литар.

Поскупљење је уследило након што је Министарство финансија јуче дало сагласност на предлог Министарства енергетике. Уредбом о формирању основне цене деривата предвиђено је да се домаће цене горива на 15 дана усклађују са ценом нафте на светском тржишту и курсом америчког долара.

Светске берзе не дају назнаке да ће за две недеље наша министарства моћи да донесу одлуку по којој би потрошачи мање издвајали за литар горива. И поред тога што је највећи светски произвођач нафте, Саудијска Арабија, прошлог викенда у Џеди обећала да ће од јула повећати своју производњу, барел нафте је јуче достигао 137 долара, а берзански спекуланти процењују да ће брзо достићи цену од 140 до 145 долара.

Главни узроци новог залета цене нафте су непредвидиви след догађаја на Средњем истоку, пре свега у односима између Ирана и Израела, као и сукоби у Нигерији. Осим тога, пример Ријада нису следиле остале земље ОПЕК-а, које тврде да на светском тржишту нема несташице нафте, те да стога нема разлога за повећање производње. Већина земаља ОПЕК-а верује да је садашња криза „вештачки фабрикована због дугорочних интереса моћних инвеститора”. Истрага поткомитета америчког Сената показала је да берзански спекуланти чине чак 70 одсто клијената који сада тргују будућим испорукама нафте на Волстриту.

Америчке медије јуче је интересовало каква ће бити енергетска политика двојице председничких кандидата. Заједнички став и Барака Обаме и Џона Мекејна јесте да је суштински амерички интерес контрола над главним нафтним извориштима. Кад је реч о алтернативним изворима, пажњу привлаче Обамине везе са произвођачима етанола, горива од етил-алкохола биљног порекла. Обамин аргумент је да шира примена етанола у крајњем исходу повећава америчку националну безбедност, јер смањује количину долара која се сада за нафту даје неким „непријатељским нацијама”.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.