Међународни „Сатира фест”

Међународни „Сатира фест” који организује Београдски афористичарски круг (БАК) приређен је у сали Матице исељеника и Срба у региону. Фестивал, осамнаести по реду, због епидемиолошке ситуације одржан је без присуства публике и посвећен је 65. годишњици од смрти песника и сатиричара Станислава Винавера (1891–1955). Програм се одвијао под симболичним геслом, заправо Винаверовим афоризмом „Нема граница ограничености”. На ову смотру пријавила су се 42 аутора, а 20 њих је учествовало у програму. Они су говорили афоризме и награђене приче и песме, што је снимљено и потом ће бити емитовано на јутјуб каналу. Афоризме аутора који су били спречени да лично учествују читао је глумац Милан Милосављевић, познат по тумачењу лика Бранислава Нушића.

Председник БАК-а Слободан Симић саопштио је имена лауреата. Аутор најбољег афоризма је Зоран Т. Поповић из Панчева, који је добио признање „Вук Глигоријевић”. Овај најбоље изговорени афоризам гласи: „Ја бих могао да живим као сав нормалан свет, али нећу свој народ да оставим на цедилу.”

Награда „Растко Закић” за најбољу сатиричну песму припала је Душану Поп Ђурђеву из Новог Сада, а награда за најбољу сатиричну причу уручена је Милку Стојковићу из Смедеревске Паланке. Ови победници одређени су на основу конкурса. За признање су се надметали афористичари из Србије, Словачке, Северне Македоније, Црне Горе, Хрватске, БиХ и Швајцарске, које је одредио овогодишњи селектор Митар Ђерић Лаки.

Пети пут уручена је „Награда за сатиричну храброст” БАК-а, а добитник је књижевник Светислав Басара.

Признање за укупан допринос српској сатири припало је афористичару и аутору сатиричних прича Раши Папешу из Крагујевца. Саша Димитријевић из Ниша добитник је награде „Никола Оташ” за укупан допринос сатиричној карикатури коју по трећи пут додељују Удружење карикатуриста Србије и БАК.

Одличје „Златни круг” за афирмацију сатире у свету припало је песнику и афористичару Томашу Јановицу из Братиславе. Признање је у његово име преузео заменик амбасадора Словачке Игор Венцел.

У низу афоризама чули су се и: „Празна глава је најбоља амбалажа. У њу све можеш да упакујеш”, „Бог је најбољи селектор. На његов позив сви се одазову”, „Од нас се очекује да стекнемо имунитет крда. Понашање већ имамо”, „Након пандемије мораћемо засукати рукаве. Да примимо вакцину!”, „Ми никада нисмо пали на испиту зрелости. Нисмо стигли до тог нивоа”…